Хришћански свет

На данашњи дан 1858.године рођен војвода Петар Бојовић

На данашњи дан 1858. године рођен је српски војвода Петар Бојовић, ослободилац Београда 1918. Као питомац Артиљеријске школе учествовао је у Српско-турским ратовима од 1876. до 1878, а у Српско-бугарском рату 1885. истакао се храброшћу у борбама на Врабчи, Сливници, у Драгоманском теснацу, код Пирота и Цариброда (садашњи Димитровград). У Првом балканском рату 1912. и 1913. као начелник Штаба Прве армије изузетно је допринео победама над Турцима у Кумановској и Битољској бици. У Другом балканском рату 1913. пробио је бугарске положаје на Рајчанском риду, што је одлучило исход и Брегалничке битке и рата. У Првом светском рату командовао је Првом армијом 1914. у Церској бици и ослободио Шабац, а дужност није напустио ни после рањавања. После мучког напада Бугара 1915, са неупоредиво слабијим снагама спречио их је да продру на Косово, што је омогућило одступање српске армије преко Албаније.

Београд, Нови Сад и Ниш оазе у демографској пустињи

За свега три године брзина којом се смањује број становника наше земље утростручена је у односу на период 1991-2002, каже демограф др Владимир Никитовић

Питање опстанка села биће готово немогуће решити ако се буде чекало пет до десет година, каже за „Политику" др Владимир Никитовић из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука. По његовим процени, тада ћемо имати демографски готово опустеле сеоске пределе, својеврсну мрежу „домова пензионера" који ће очекивати да их издржавају малобројне генерације њихових потомака, концентрисане у свега неколико урбаних центара.

Свака шеста смрт у Србији у вези с пушењем

Свака шеста смрт у Србији повезана је с пушењем цигарета рекао је министар здравља Томица Милосављевић. Министар је на скупу „Дуван и трошкови здравственог система у Србији" казао да је 43 одсто узрока смрти од малигних болести повезано са дуваном и додао да не постоји безбедан ниво изложености дуванском диму. „У свету се 3,6 одсто друштвеног производа годишње губи због дувана. Радници који пуше су мање продуктивни од непушача и у просеку су годишње два дана више на боловању", навео је он.

Помоћ ВДС-а расељенима са Косова и Метохије

Верско добротворно старатељство Архиепископије београдско-карловачке проследило помоћ избеглима и расељенима са простора Косова и Метохије

Великом љубављу, братским и сесринским саосећањем за проблеме и потребе својих браће и сестара избеглих и расељених из својих домова Косова и Метохије, верници београдских храмова прикупили су и од себе одвојили велику количину хране, гардеробе, играчака и опреме за децу, новца итд.

Васкршња честитка верницима римокатоличке, евангелистичке и реформаторске Цркве у Србији

По­во­дом на­сту­па­ју­ћег Пра­зни­ка над пра­зни­ци­ма, све­тлог Вас­кр­сења Хри­ста Спа­си­теља, верницима римокатоличке, евангелистичке и реформаторске Цркве упућу­јемо срдач­не честит­ке и нај­боље жеље с ра­до­сним пас­хал­ним поздра­вом:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ !

Информативна служба СПЦ

Свеци су ме сачували…..

Десетогодишњица ваздушних напада грађане Призрена подсећа на велики страх

Доста Јанковић је са супругом Јанком, унуцима, сином и снахом свих 78 дана бомбардовања провела у породичној кући која је наслоњена на зид касарне тадашње југословенске војске. Када су пале прве бомбе била је на вратима.

"Кад је јурнуло Бог ме је спасио. Само што сам се помериле пала је бомба, схватила сам да је почело бомбардовање. Рупа на вратима се и данас види. Када сам ушла у кућу тресла сам се од страха".

Десет година од напада НАТО бомбардовања СРЈ

Србија ће данас обележити Дан сећања на жртве војне операције НАТО, у којој је убијено и рањено више од 9.000 људи, на дан када је пре десет година 19 чланица те војне алијансе започело бомбардовање бивше Југославије. Током 78 дана ваздушне акције, назване "Милосрдни андјео", погинула су 1.002 припадника Војске Југославије и српске полиције и око 2.000 цивила, медју којима и 88-оро деце, а више од 6.000 људи је теже и лакше рањено, док се десетак особа и данас воде као нестале. Више од половине страдалих у нападима НАТО су становници албанске националности на Косову и Метохији, мада су западни савезници тврдили да је интервенција неизбежна како би управо њих заштитили од наводне хуманитарне катастрофе. Одлука о нападу донета је први пут у историји без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу о почетку акције "Савезничка снага" америчком генералу Веслију Кларку пренео је 23. марта тадашњи генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.