Интервјуи

Епископ Иринеј: Не могу отети Косово без нашег пристанка, а ми га не дамо

 Епископ Иринеј: Не могу отети Косово без нашег пристанка, а ми га не дамо
 Епископ Иринеј: Не могу отети Косово без нашег пристанка, а ми га не дамо
 Епископ Иринеј: Не могу отети Косово без нашег пристанка, а ми га не дамо
 Епископ Иринеј: Не могу отети Косово без нашег пристанка, а ми га не дамо

Епископ бачки др Иринеј Буловић: Свети Сава, највећи син српског народа, уобличио је наш национални идентитет. Русија са председником Путином последња линија одбране хришћанских вредности

Српска Православна Црква православна црква данас започиње свенародно прослављање великог и за нашу државу и народ капитално важног јубилеја: осам векова аутокефалности. Прва у низу је прослава у манастиру Жича, где ће данас бити одржана света саборна архијерејска Литургија, коју ће служити Његова Светост Патријарх српски Иринеј са свештенством Српске Православне Цркве. Одмах потом, сутрадан, јубилеј ће бити обележен посетом Пећкој Патријаршији и Косову и Метохији и настављен 8. и 9. октобра у Београду - свечаном академијом у Центру Сава и отварањем изложбе у Музеју Српске Православне Цркве.

Патријарх српски г. Иринеј: Сачували смо веру, језик, културу и државу (интервју за „Политику”)

Било је у прошлости важних догађаја, али овај који прослављамо, поред Косовског боја, за наш идентитет, за историјско трајање и пут српског народа сигурно је најзначајнији

Уочи одласка у Црну Гору, патријарх српски Иринеј дао је ексклузивни интервју за „Политику” поводом великог јубилеја Српске Православне Цркве – осам векова аутокефалности. Поглавар Српске Цркве за наш лист говори о значају тог великог догађаја, који ће следеће недеље бити обележен свечаностима на нивоу целе Српске Православне Цркве, али и актуелним питањима с којима се Српска Црква суочава данас и њеној мисији у нашем времену.

Архиепископ Јован: Македонска Црква не може да седи на две столице

Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован: Било је покушаја увлачења Бугарске Цркве у решавање статуса Македонске Православне Цркве, а што се тиче Цариграда, мислим да у овом случају неће поступити неканонски

Српска Православна Црква донела је врло принципијелну одлуку на последњем Светом Архијерејском Сабору да отпочне дијалог са Македонском Православном Црквом, који није био прекинут разлозима који су се јавили у Српској Цркви, већ због Македонске Православне Цркве, каже у разговору за „Политику” Архиепископ охридски Јован (Вранишковски). Поглавар Православне Охридске Архиепископије са седиштем у Скопљу истиче и да нема директних контаката ни са једним чланом Синода Македонске Православне Цркве.

Епископ бачки др Иринеј: Интервју за дневни лист „Данас“

 Епископ бачки др Иринеј: Интервју за дневни лист „Данас“

Да ли можете да потврдите незваничне вести да у наредним недељама Српску Православну Цркву треба да посети делегација из Цариградске Патријаршије, коју ће предводити митрополити галски Емануил (Адамакис) и Јован (Зизјулас)?

Импонује Ваша обавештеност о унутарцрквеним збивањима, па и о најновијим, која још нису позната ни свим члановима Светог Синода јер она и постају службено актуелна тек пошто буду на дневном реду синодске седнице. Претпостављам да имате сталне инсајдере у Патријаршији, али Вас уједно љубазно молим да узмете у обзир и чињеницу да Вам они – или неки од њих – уз информације пласирају и дезинформације. То се види и из Ваших мени упућених питања.

Један дан са Епископом далматинским

Један дан са Епископом далматинским
Један дан са Епископом далматинским
Један дан са Епископом далматинским
Један дан са Епископом далматинским

-Ја сам научио да сам Србин из Далмације. Национално и завичајно упоредно постоје у мени, каже владика Никодим.

Премда је прошло двадесет осам година, јасно се сјећам кад је заправо престало вриједити све што сам дотад знао о људској природи. Припијен сам стајао уза зид код Студентског клуба у Задру, гледајући како се избезумљена руља ваља улицама, разбија излоге и помамно граби конзерве, цигарете, ципеле, кошуље, постељину, завјесе, пегле, столице, лустере, чак и, за не вјеровати, књиге. Људи су трчали опијени од радости носећи у наручјима тањуре, лонце, хаљине, телевизоре, телефоне, зимске саламе, укисељену циклу, вињаке, бомбонијере, грамофонске плоче и тепихе. До сљедећег јутра опљачкано је више од деведесет српских дућана и кафића.