Култура

Свечана академија поводом двјестагодишњице Његошевог рођења

У суботу 24. августа 2013. године, поводом обиљежавања 200 година од рођења пјесника Петра II Петровића Његоша, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, након што је, у организацији Голијског сабора културе, у пријеподневним часовима одржан Округли сто „Његош данас“, уприличена је и свечана Академија.

Епископ Методије Муждека: Тумачење новозаветних одељака

књига 1: Јеванђеља, стр. 432; књига 2:  Посланице, стр. 340, Беседа, Нови Сад 2013.

Са благословом Епископа бачког др Иринеја Буловића, архимандрит Јован Радосављевић приредио је ова два, зацело, капитална дела из новозаветне егзегезе. Вредни архимандрит је на овај начин испунио жељу свих нас бивших ученика архимандрита Методија у достославној Призренској богословији у којој је овај приљежни изучавалац Речи Божје делао углавном као ректор и предавач Новога завета од 1955. до 1971. године.

Била је радост слушати предавања овог зналца Светога писма, и то не само Новога завета! Није отац Методије само буквално познавао Библију, и то од књиге Постања до Откривења Јовановог (!), него је и нас подстицао да је што више читамо и њоме се надахњујемо. Спадам у оне генерације школе у згради Симе Игуманова Призренца која је у првим часовима разредне наставе – док смо још били свежи – држала свеске и прибор за записивање надахнутих предавања овог библисте којим се наша Црква може дичити.

Анбдреј Блејн: Георгије Флоровски, руски интелектуалац - православни богослов

Епархија далматинска обавештава да је у току припрема новог издања едиције Савременено богословље:

Андреј Блејн: Георгије Флоровски, руски интелектуалац - православни богослов

Будући загробни живот

У многонапаћеној Епархији далматинској поново се пронашло воље и снаге да светлост дана угледа једна занимљива књига

Реч је о делу које је првенствено намењено обичном човеку, а у коме се свако од нас може упознати са најосновнијим елементима учења свете Цркве о томе шта се догађа са човеком након његовог упокојења.

Књига је написана једноставним и свакоме разумљивим језиком, јер то је заиста једини начин када је у питању презентовање истина о овом питању сабраних у књигама Светог Писма, а такође и делима светоотачке књижевности.

Ово дело, како по својој форми и обиму, а још пре по својој цени, заиста је само један у низу бисера мисионарских наслова које је до сада, а надамо се и убудуће, објавила Епархија далматинска и њен неуморни трудољубац Слободан Продић.

Нова поставка у Музеју Вука и Доситеја

Нова поставка у Музеју Вука и Доситеја
Нова поставка у Музеју Вука и Доситеја
Нова поставка у Музеју Вука и Доситеја
Нова поставка у Музеју Вука и Доситеја

Вукова кћер Мина 1894. године завештала је сву очеву оставину Краљевини Србији. Слике, личне и породичне предмете и књиге из личне библиотеке на чување је добио Народни музеј. Вуков музеј чинио је део Народног музеја од краја XIX века и био део поставке у тадашњој згради Музеја на Студентском тргу, изложен у две собе. Спомен-соба Вука Караџића допуњена културним добрима која сведоче о Доситеју Обрадовићу, одлуком Владе НР Србије, 28. фебруара 1949. године, постаје самостална установа. Музеј Вука и Доситеја усељен је у тек обновљену зграду, која је првобитно била намењена Школском музеју. Ово здање, у којем је једно време радила и Велика школа, проглашено је за споменик културе од изузетног значаја. Од јуна месеца 1979. године Музеј Вука и Доситеја поново је у саставу Народног музеја из којег је и поникао.