Култура

Видовдански концерт: Србија се роди

Православно спортско друштво Света Србија приређује свечани Видовдански концерт Србија се роди, у недељу, на Видовдан 28. јуна од 18 часова на Летњој сцени Великог равелина Калемегданске тврђаве у Београду. 

Изворна народна песма, појање, беседништво, гусле, драмски и музички уметници пружиће празнични доживљај на Летњој сцени до Природњачког музеја. Учесници у програму су Хор Симонида из Грачанице, Музички састав Метох при манастиру Сланци, Руски женски вокални ансамбл Роса, Музички састав Света Србија и деца спортисти Православног спортског друштва Света Србија.

У сусрет Видовдану

Градски одбор СПКД „Просвјета“ – Бијељина, Видовдану посвећује пажњу, недовољну али достојну свог малог утицаја и моћи у друштву, иако је, декларативно, Друштво “Просвјета“ од посебног националног интереса за Републику Српску.  Сваке године, Свечаном академијом настоји да укаже на важност Видовдана и да наградама које додјељује најбољим ученицима основних и средњих школа града Бијељине, усмјери пажњу јавности ка онима који треба да су узори у друштву. То је мали допринос  којим Просвјета може да утиче на успостављање правог система вриједности. А наше мало – биће велико, ако се пробуди цијела наша културна јавност.

Огњена Марија Ливањска

Таленат да се препознају судбинске приче вредне отимањa од заборава довео је Буда Симоновића, лета 1990. године, до Ливањског поља, а све на трагу сазнања да у неком селу код Ливна живи жена која је у дубокој крашкој јами преживела више од месец дана. У јаму су је, заједно са бројним рођацима и комшијама, убациле усташе давне 1941. године, иако је била у поодмаклој трудноћи. У селу Челебић нашао је јунакињу своје будуће приче, Стану Лалић - Црногорац, и од ње сазнао да и другим селима на рубу Ливањског поља постоји још сличних судбина везаних за сам почетак рата и усташке покоље. Да те трагичне приче отргне од заборава аутор их је објављио у „Илустрованој полиици“, а потом је тај мозаик тужних фељтона и репортажа прерастао у књигу чије се прво издање појавило лета 1991. године. Тог лета ексхумирани су и сахрањени посмртни остаци жртава извађених из јама и са других стратишта у околини Ливна у којима су лежале пола века.

Удахнимо природне лепоте Бебића Луке

Удахнимо природне лепоте Бебића Луке
Удахнимо природне лепоте Бебића Луке
Удахнимо природне лепоте Бебића Луке
Удахнимо природне лепоте Бебића Луке

Радост једног доброг дела рађа друго. Једна рука убрзо постаје једна од многих које дарују, тапшу у знак да ће све добро бити и граде да се има где доћи и вратити. Дому породичном, али и оном који то привремено бива када нас под његовим кровом разни садржаји саберу.

Нови број „Каленића“ (3/2020)

Из садржаја новог броја Каленића (3/2020) издвајамо: Свети Филарет (Дроздов): Вазнесење Господње, Борис Бобрински: Дух Свети, Лоренс Фарли: Оче наш, завршна доксологија, Срећко Зечевић: Свети апостол Тома - највећи васељенски сведок Христовог Васкресења, Марко Стевановић: Верујући у Васкрсење Христово верујемо у обнављање људског достојанства, Лазар Марјановић: Грчки језик Новог завета, Небојша Ђокић: Прилог историји цркве Светог Рокмана у Рековцу, Ирина Јазикова: Силазак Светог духа на Апостоле - ретка јерменска икона, Светиње византијског Понта, Преподобни Давид Граџински: Умножавање љубави. Из летописа Епархије шумадијске, Промене у Епархији шумадијској, Служење, пријеми и посете Епископа шумадијског г. Јована, Дечја страна.