Култура

Валтер Ниг: Књига јеретика

Косу јеретици: Симон Гатар (отацјереси), Ориген, Маркијан, Иринеј, цар Јулијан Апостата, Арије, Пелагије, монах Готшалк, Јохан Скот Ериугена, Пјер Абелар, Мајстор Екхарт, Арнолдиз Бреше, Џон Виклиф, ЈанХус, Мартин Лутер, Томас Минцер, ХансДенк, МигелСервето, СебастијанКастелио, Себастијан  Франк, Готфрид Арнолд, Ђордано Бруно, Барух Спиноза, Блез Паскал, Готхолд Ефраим Лесинг, Лав Николајевич Тилстој. Са немачког превела Мирјана Поповић.

Предговор: Владета Јеротић. Ф 17,5 × 24,5. С 548. Тврд повез. ISBN 86-7058-277-5.

Нови број Православља - новина Српске Патријаршије

У овом броју Православља, новина Српске патријаршије читајте:

Заједничко саопштење за медије Српске Православне Цркве и Антиохијске Православне Цркве и свега Истока, дато поводом посете Патријарха српског Иринеја и делегације Српске Православне Цркве Антиохијској Патријаршији.

У званичној и мирној посети Православној Цркви Антиохије и свег Истока, Његова Светост Патријарх српски Иринеј и делегација СПЦ су боравили од 1–7. јуна 2019. године. У овом, јунском, броју новина, читајте сажет извештај са овог значајног пута, који смо морали прилагодити новинском формату Православља, али који је пропраћен и бројним, јединственим фотографијама које одишу величанственим колоритом и душом дочека који је приређен Првојерарху српском и делегацији СПЦ.

„Метафраст“, нови часопис Московске Духовне Академије

Објављен је први број новог научног часописа Московске Духовне Академије "Метафраст".

 „Метафраст“ је научни часопис Московске Духовне Академије, који објављује истраживања наставника, дипломираних студената и студената који се специјализују за класичну филологију (старогрчки, латински и оријентални језици), историју грчке и латинске хришћанске књижевности, као и предања хришћанског Истока. Часопис посвећује посебну пажњу објављивању споменика античке и средњовековне хришћанске књижевности у новим или прерађеним старим преводима на савремени руски језик.

Поштанска марка поводом јубилеја Српске Цркве

Растко Немањић – у монаштву Сава, најмлађи син великог жупана свих српских земаља, Стефана Немање, имао је предсудну улогу за добијање самосталности Српске Православне Цркве.

Напустивши управу облашћу Хум, око 1191. године, замонашио се на Светој Гори, где је 1197. сачекао оца, тада већ монаха Симеона. Пошто су обновили запустели манастир Хиландар, наговештен је даљи развој српског црквеног питања. После смрти Симеона у Хиландару (1199.), Сава се са очевим моштима враћа у Србију у студеничку Лавру – место покоја Преподобног – да измири завађену браћу. На Светој Гори и у Студеници, где је био игуман од 1206. до 1217. године, Сава посвећено ради на постављању темеља Српске Цркве оснивањем манастирâ, писањем типикâ, устројавањем поретка монашког и богослужбеног живота, као и превођењем и кодификацијом богатог византијског писаног црквено-правног наслеђа.

Промоција нове књиге у Покровској цркви

У недељу, 23. јуна 2019. године, са почетком у 19 часова, угледни протојереј-ставрофор Радомир Аћимовић, пензионисани парох из Лондона, одржаће у сали Парохијског дома храма Покрова Пресвете Богородице промоцију своје нове књиге „Заборављени Кајмакчалан“.

Да подсетимо да је прота издао већ неколико књига а међу њима издваја се „Зборник приступних беседа новохиротонисаних епископа СПЦ“ од 1946-2007. године. Позивамо све парохијане и људе добре воље да искористе прилику и дођу у Покровску цркву, ул. Кајмакчаланска 55. О књизи говори аутор прота Радомир Аћимовић.

Хајнрих Шланге-Шенинген. ”Јероним. Историјска биографија”

(Heinrich Schlange-Schöningen: "Hieronymus". Eine historische Biografie, Darmstadt 2018)

Јероним је познавао Римско царство боље но његови савременици: живео је у првој половини свога живота највише на Западу, онда другу половину на Истоку, где је оснивач и настојатељ манастир у Витлејему, који је имао велику утицај на Цркву. Његов громадни опус је латински превод Библије, док се његова теологија ширила кроз писма, трактате и коментаре. Као аскет-монах живео је саобразно строгим правилима моралног учења, а као теолог се са полемичким духом упуштао у коштац са најтврђим учењима (оригенизмом, пелагијанством). Јероним је био образован и у области многобожачке књижевности, осећајући се као хришћанин и Римљанин. Видљва пропаст Римске империје га је дубоко потресала.

Предавање др Атанасија Јевтића на Институту за православно богословље у Минхену

На позив професора библистике и новозаветног богословља др Константина Николакопулоса, садашњег декана Института, и проф. др Атанасија Влециса, професора систематског богословља и етике, епископ др Атанасије Јевтић је 3. јуна 2019. пред тројицом епископа – диселдорфског и целе Немачке Григорија,  херцеговачког Димитрија и берлинског и све Немачке Агапита, пред монасима и монахињама, свештенством више јурисдикција, а највећма пред студентима овог Института, одржао гостујуће предавање на тему: ”Богословље, Домострој, Литургија у историји спасења”.

У широком луку свог богословско-ерудитског Tour d'Horizon, Преосвећени Атнасије је говорио на богословске теме које се тичу сржи хришћанског исповедања вере, хришћанске онтологије, православних  догмата, Литургије и историје вере, тражећи живе примере старозавенте и новозаветне егзегетике које поткрепљују његове тезе.