Нове књиге

Протојереј Александар Михаиловић: Иза одшкринутих врата

У основи, овај аутор промишља феномене васколиког света, од оне првотне свете искре засјале у оку Сазданчевом, од Великог праска до данашњих техничких и технолошких остварења, физике и медицине на једној страни, и теолошких принципа у значењима космичке Литургије, на другој у којој препознајемо Другог, односно Бога... У овим својеврсним огледима откривамо одлике својствене аналитику надасве медитативном, који свет сагледава у себи, толико и около себе, никако не губећи повезаност с Богом и љубав Христову ,,према човеку која је откривена у тајни Цркве и Евхаристије “... У том мисаоном кругу посебну пажњу заслужују размишљања: О слободи, О личности, О индивидуи, О трајању, О победи над светом... На известан начин ови огледи одражавају богословску ерудицију овог времена, не занемарујући светоотачко наслеђе првих проповедника и мислилаца, међу којима су на видном месту мисли кападокијских отаца: Св. Василија Великог, Св. Григорија Богослова и Св. Григорија Ниског. Ту мисаоност су богатили: Симеон Нови Богослов, Св. Максим Исповедник (највише цитиран у овој књизи)...

Дијалог између православних хришћана и муслимана

Објављена су научна дела ђакона др Александра Прашчевића под насловом Дијалог између православних хришћана и муслимана у три књиге: 1. Допринос Патријарха српског Германа дијалогу са муслиманима (1958-1990), 2. Патријарх Павле о исламу и муслиманима (1990-1997), 3. Допринос Патријарха српског Павла дијалогу са муслиманима (1998-2009), у издању Епархије рашко-призренске, а под покровитељством Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама Владе Републике Србије.

Нови број „Православља“ - новина Српске Патријаршије

У новом броју „Православља“, новина Српске Патријаршије, читајте:

О молитвеном почетку Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве пише протонамесник Александар Р. Јевтић. Разговор са академиком Љубодрагом Димићем под насловом Косова и Метохије се не можемо одрећи водила Славица Лазић. Са професором Филозофског факултета у Нишу др Драгишом Бојовићем разговарао је протођакон др Дамјан С. Божић, о питањима непрепознатих хероја нашег време и непраштању подвига, о интелектуалном херојству у одупирању лажним вредностима, о Светом Предању и народној традицији, о томе какав треба да буде данашњи јунак пре свега...

О Ораховачким војводама, учитељу и војводи Лазару Кујунџићу, Јовану Стојковићу, војводи Бабунском, Јеремији (Јовану) Грковићу Гапону пише Лела Марковић. „Православље“ доноси део из књиге „У почетку беше Смисао“ епископа Данила Крстића – Рукољуб Светим Кирилу и Методију. Поводом блаженог уснућа оца Емилијана Метеоритског и Светогорског пише епископ Атанасије Јевтић, док монах Игнатије Марковић бележи речи о ректору призренском Мелентију Вујићу у Старој Србији: У том правом српском рају.

100 година традиције часописа „Жички благовесник“

Ове године сусрела су се два важна јубилеја за Српску Православну Цркву: 800 година аутокефалије и 100 година традиције часописа Жички благовесник.

Тако је број април-јун 2019. Жичког благовесника, часописа Епархије жичке, добио леп и захтеван задатак да два велика јубилеја представи својим читаоцима. Труд на остварењу овог задатка видљив је већ на корицама. Предња корица је лепим дизајнерским решењем објединила фреску првог српског архиепископа Светог Саве из 1315. године, која краси зидове Краљеве цркве у Студеници, затим фреску Жичког сабора на којој се виде Свети Симеон Мироточиви и Краљ Стефан Првовенчани, као и две најзначајније задужбине ових владара: Манастире Жичу и Студеницу. Задња корица је украшена великом сликом Манастира Жиче, док је на њеном унутрашњем делу корица првог броја Прегледа Цркве Епархије Жичке из 1919. када је започета традиција епархијског часописа који ће 1938. понети име Жички благовесник. Са предње унутрашње корице, из простора садржаја часописа, посматра нас лик Светог Николаја Жичког, као оснивача часописа.

Ђакон Александар Аздејковић: Голгота Раковичке парохије

Ђакон Александар Аздејковић: Голгота Раковичке парохије
Ђакон Александар Аздејковић: Голгота Раковичке парохије
Ђакон Александар Аздејковић: Голгота Раковичке парохије
Ђакон Александар Аздејковић: Голгота Раковичке парохије

Књига ђакона Александра Аздејковића Голгота Раковичке парохије (друго допуњено издање, Београд 2019.) представљена у Центру за културу и образовање у Раковици. У последњој недељи Часног поста, када сви радосно очекујемо Васкрсење Христово, раковичким  мученицима, страдалим  од комунистичке репресије после Другог светског рата,  упаљена је свећа и њима се са молитвом обраћају парохијани раковичких парохија са свештенством и монаштвом да нас помињу пред Престолом Божјим и моле Бога за све нас.

Автобиографија протосинђела Кирила Цвјетковића и његово страдање за Православље

У оквиру едиције „Српски црквени писци у Далмацији у 19. и 20. веку“ издавачке куће „Истина“, објављена је нова књига „Автобиографија протосинђела Кирила Цвјетковића и његово страдање за Православље“. Овим књигом, која се први пут појавила 1898. године, издавачка делатност Епархије далматинске наставила је да одаје почаст изузетним људима који су данас помало заборављени, а који су својом вером и подвигом вазда били, јесу и биће живи сведоци оних вредности на којима почива неуништиви етос српског православног народа.

Нови број „Православља“ - новина Српске Патријаршије

Свим читаоцима и сарадницима новина Српске Патријаршије Православље Уредништво честита највећи хришћански празник: Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе! У новом броју Православља читајте Васкршњу посланицу Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја коју, са свим архијерејима, упућује свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима Српске Православне Цркве. О историјској посети патријарха Иринеја јужној српској покрајини, у тексту под насловом: „Косово и Метохија су свенационални приоритет“, пише протојереј-ставрофор Стојадин Павловић.

Нови број Православља доноси и разговор са архимандритом Захаријем из манастира Светог Претече у Есексу, у тексту под насловом: „Лични односи са ближњима у светлу односа са васкрслим Господом“. Овај интервју се први пут појављује пред српским читаоцима љубазношћу игуманије Jeфремије и сестринства Светог Стефана из Врања.