Нове књиге

Жички благовесник (јануар-март 2022.)

У сусрет Рождеству Христовом – Божићу, великом загрљају Неба и земље, у Коме Бог постаје човек, а човек бог по благодати, изашао је из штампе нови број часописа Жички благовесник (јануар-март 2022). И овога пута, кроз текстове, избор илустрација и ликовна решења гђе Јелене Нешковић, часопис шири празничну радост међу читаоцима – и речју и сликом.

Празнична рубрика је испуњена са три текста посвећена разумевању тајне празника Божића, а један текст је посвећен празнику Богојављење – који је од почетка повезан са Божићем. Божићна посланица из 1935. писана пером Светог владике Николаја, а упућена пастви Епархије жичке којом је тада администрирао, тумачи јеванђелску причу о Сејачу и семену. На први поглед, ово се може учинити као промашена тема, али далековидост Светога Владике и познавање политичких прилика тога времена, указују на опасност семена разних светских наука које се супротстављају Христовој науци као семену које је Реч Божија Оваплоћена. Ово је својеврсна актуализација празничног догађаја у конкретном времену, што говори не само о изузетним ерминевтичким способностима писца, већ и о његовој пророчкој личности.

Ђакон др Ивица Чаировић: Храм у времену

Храм Светог великомученика и кнеза Лазара Косовско-метохијског на београдској Звездари

Издавачка фондација Српске Православне Цркве Архиепископије београдско-карловачке објавила је драгоцену монографију „Храм у времену – храм Светог великомученика Лазара Косовско-метохијског на београдској Звездари“ аутора ђакона др Ивице Чаировића. Рад на монографији храма отпочео је са благословом блажене успомене Патријарха српског Иринеја и уз велику организациону и финансијску подршку старешине протојереја-ставрофора Драгослава Стикића, братства храма и парохијана.

Нови број часописа „Епархија будимска”

Поштовани читаоци, пред Вама се налази нови број часописа Епархија будимска који већ дуги низ година излази са благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимског г. Лукијана,  настављајући традицију оснивача – блаженопочившег Епископа Данила. Овај пут часопис излази пред празник Рођења Христовог – Божић и читаоцима доноси радове посвећене овом великом Господњем празнику, 20-годишњици упокојења Владике Данила Крстића, као и извештаје о дешавањима у Епархији и активностима Епископа. Родила се идеја, да сходно могућностима, часопис излази још једампут годишње, о Петровданском сабору (у манастиру Грабовцу), односно средином месеца јула. У наредном периоду радићемо на развоју ове идеје.

Из штампе изашао Типик за 2022. годину

Обавештавамо свештенство и монаштво Српске Православне Цркве да је, у издању Светог Архијерејског Синода, из штампе изашао Типик (богослужбене напомене) за 2022. годину.

„Спаситељу и Владару наш Господе... да добротом својом благословиш годину која настаје, и да учиниш међу нама крај свима непријатељствима, немирима и међусобним борбама; и да нам подариш мир, јаку и нелицемерну љубав, долично уређење, и добродетељни живот...“[1]

Општечовечанско настојање да, што је могуће потпуније, разуме границе времена и простора овоземаљског начина постојања, исказано је веома упечатљиво следећим псаламским стиховима: „Замишљах дане старе, и година вечних сетих се и проучавах; ноћу се срцем својим удубљивах, и дух мој истраживаше. Еда ли ће у векове одбацити Господ, и неће ли настојати још да благоволи? Или ће до краја милост Своју да прекрати; реч (Своју) скрати из нараштаја у нараштај? Хоће ли Бог заборавити да се смилује; или ће у љутњи Својој суздржати милосрђе Своје?“ (Пс 76, 6-10). Следствено, усмереност људскога рода на природна мерила времена, бивајући праћена обликовањем религијског тумачења истога, имала је за последицу формирање бројних календара кроз историју.

Монографија студентских радова Академије Српске Православне Цркве

Нова монографија студентских радова Високе школе Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију. Уредник монографије: јереј др Дарко Стојановић.

Српска Православна Црква je приликом oснивања Aкадeмиje Српске Православне Цркве за уметности и консервацију збoг практичних пoтрeба била усмeрeна на oбразoвањe стручњака кojи ћe прeвасхoднo бити на услузи Српској Православној Цркви. Какo je, мeђутим, постајало jаснo да oни кojи трeба да прeнoсe знањe o иконописању, фрескописању, вајарству, мозаику, рестаурацији, конзервацији, мобилијару и дуборезу мoраjу и сами стeћи прoфeсиoналнo стваралачкo искуствo, студиjски прoграми убрзo су усмeрeни ка умeтничким излазним прoфилима и мoдификoвани су у складу са захтeвима Министарства просвете Владе Републике Србије. Зависнo oд усмeрeња, први студeнти су такo завршавали студиje каo диплoмирани сликари, ваjари, мозаичари, конзерватори, рестауратори – ликoвни пeдагoзи.

Сви поглавари Српске Цркве 1219-2021

Као вредан резултат вишедеценијског издавачког прегалаштва г. Миодрага Миша Вујовића и Издавачке куће Принцип Прес из штампе је изашла монографија Сви поглавари Српске Цркве 1219-2021 аутора Јована Пламенца.

Ово издање које је поставило нове границе у штампарској и издавачкој делатности красе врхунске фотографије, првокласне илустрације и оригинална дизајнерско-визуелна решења на која је читаоце издања „Принцип Преса“ већ навикао знаменити културни и национали прегалац г. Мишо Вујовић.