Нове књиге

Жички благовесник, X-XI 2017.

Са радошћу Вас обавештавамо да је из штампе изашао часопис “Жички благовесник“. У овом броју је присутно неколико текстова који се баве појединим аспектима односа вере и знања или богословља и науке. Сваки на свој начин показују важност посматрања теме отвореним очима како разума тако и душе. Дакле, на трезвоумље је позван човек као целовито биће. По речима Вернера Хајзенберга, које су цитиране у једном од текстова из часописа, “наука и религија могу једна без друге, али човек не може без једне и без друге“.

Каленић 5/17

Христо Јанарис: Истина и јединство Цркве

Данас постоји велики проблем у богословљу - а исто тако и философији или било којој другој науци која се тиче саме суштине живота: удаљавање језика од непосредног искуства, односно ограничавање језика на интелектуалне категорије и схеме. Језик богословља постао је „стручни“ или „научни“ језик, то јест језик професије. Професионализам претвара истину богословља у појмове који не могу ни протумачити ни преобразити конкретну стварност човековог живота.

Иза овог слабљења речи у границама научне неутралности, „крије се“ свеопшти човеков став или целокупна цивилизација. То је цивилизација која је утемељена на удаљавању речи од њеног личносног носиоца, желећи, истовремено, да реч повеже непосредно са суштином (или: суштином ствари), односно да појам повеже непосредно са „ноуменоном“ ради „објективности“ или позитивности знања.

Владислав Пузовић: Руски путеви српског богословља

Владислав Пузовић: Руски путеви српског богословља
Владислав Пузовић: Руски путеви српског богословља
Владислав Пузовић: Руски путеви српског богословља
Владислав Пузовић: Руски путеви српског богословља

Капитално дело у издању Православног богословског факултета Универзитета у Београду и ЈП Службени гласник: Владислав Пузовић, Руски путеви српског богословља. Школовање Срба на руским духовним академијама (1849-1917), Београд 2017.

Пред читаоцем је сасвим нова област истраживања која се односи, не само на српску црквену и историју уопште већ и на историју Руске Цркве - посебно њеног духовног школства и образовања у трајању од око 70 година, на прелому два века, 19. и 20. Млади црквени историчар Владислав Пузовић за ову област истраживања није имао много узора у литератури и зато је учинио велики пионирски корак исчитавања сачуване архивске грађе похрањене у архивима у Украјини и Руској Федерацији - Кијев, Москва и Санкт-Петербург. Сем ретких изузетака ова грађа која се односи на Србе студенте духовних академија није коришћена, а без ње, признаћемо, нема правог истраживања. Аутор је, иако млад, показао искуство темељног, свестраног, критичког и изнад свега, обазривог истраживача, који зналачки из расположиве грађе исчитава прве странице развоја богословске мисли код Срба и даје сажет пресек развоја исте у Русији као alma mater  српске богословске мисли савременог доба.

Светигора: Крст - оружје мира и знамен побједе

Послије скоро више од два мјесеца из штампе је изашла нова „Светигора“, 265. број  образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске, који је уприличен за празник Крстовдан. О том празнику говори текст „Православна прослава Часног крста“. Нови број информише о најважнијим догађајима Православне цркве који су се десили између Петровдана и Крстовдана, а такође пружа и низ интересантних текстова из области теологије, културе, историје, медицине...

Богословље - сведочанство богословске мисли у 20. веку

Из штампе је изашао нови број часописа Православног богословског факултета Универзитета у Београду Богословље.

Ради се о првој свесци за 2017. годину на укупно 240 страна. Нови број Богословља читаоцима доноси 14 научних радова из различитих области богословља и сродних научних дисциплина, писаних од стране еминентних научника из земље и иностранства. Часопис се може купити у књижарама Православног богословског факултета Универзитета у Београду. О начину претплате обавештење је могуће добити преко адресе bogoslovlje.pbf.rs.