Нове књиге

100 година традиције часописа „Жички благовесник“

Ове године сусрела су се два важна јубилеја за Српску Православну Цркву: 800 година аутокефалије и 100 година традиције часописа Жички благовесник.

Тако је број април-јун 2019. Жичког благовесника, часописа Епархије жичке, добио леп и захтеван задатак да два велика јубилеја представи својим читаоцима. Труд на остварењу овог задатка видљив је већ на корицама. Предња корица је лепим дизајнерским решењем објединила фреску првог српског архиепископа Светог Саве из 1315. године, која краси зидове Краљеве цркве у Студеници, затим фреску Жичког сабора на којој се виде Свети Симеон Мироточиви и Краљ Стефан Првовенчани, као и две најзначајније задужбине ових владара: Манастире Жичу и Студеницу. Задња корица је украшена великом сликом Манастира Жиче, док је на њеном унутрашњем делу корица првог броја Прегледа Цркве Епархије Жичке из 1919. када је започета традиција епархијског часописа који ће 1938. понети име Жички благовесник. Са предње унутрашње корице, из простора садржаја часописа, посматра нас лик Светог Николаја Жичког, као оснивача часописа.

Ђакон Александар Аздејковић: Голгота Раковичке парохије

Ђакон Александар Аздејковић: Голгота Раковичке парохије
Ђакон Александар Аздејковић: Голгота Раковичке парохије
Ђакон Александар Аздејковић: Голгота Раковичке парохије
Ђакон Александар Аздејковић: Голгота Раковичке парохије

Књига ђакона Александра Аздејковића Голгота Раковичке парохије (друго допуњено издање, Београд 2019.) представљена у Центру за културу и образовање у Раковици. У последњој недељи Часног поста, када сви радосно очекујемо Васкрсење Христово, раковичким  мученицима, страдалим  од комунистичке репресије после Другог светског рата,  упаљена је свећа и њима се са молитвом обраћају парохијани раковичких парохија са свештенством и монаштвом да нас помињу пред Престолом Божјим и моле Бога за све нас.

Автобиографија протосинђела Кирила Цвјетковића и његово страдање за Православље

У оквиру едиције „Српски црквени писци у Далмацији у 19. и 20. веку“ издавачке куће „Истина“, објављена је нова књига „Автобиографија протосинђела Кирила Цвјетковића и његово страдање за Православље“. Овим књигом, која се први пут појавила 1898. године, издавачка делатност Епархије далматинске наставила је да одаје почаст изузетним људима који су данас помало заборављени, а који су својом вером и подвигом вазда били, јесу и биће живи сведоци оних вредности на којима почива неуништиви етос српског православног народа.

Нови број „Православља“ - новина Српске Патријаршије

Свим читаоцима и сарадницима новина Српске Патријаршије Православље Уредништво честита највећи хришћански празник: Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе! У новом броју Православља читајте Васкршњу посланицу Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја коју, са свим архијерејима, упућује свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима Српске Православне Цркве. О историјској посети патријарха Иринеја јужној српској покрајини, у тексту под насловом: „Косово и Метохија су свенационални приоритет“, пише протојереј-ставрофор Стојадин Павловић.

Нови број Православља доноси и разговор са архимандритом Захаријем из манастира Светог Претече у Есексу, у тексту под насловом: „Лични односи са ближњима у светлу односа са васкрслим Господом“. Овај интервју се први пут појављује пред српским читаоцима љубазношћу игуманије Jeфремије и сестринства Светог Стефана из Врања.

53. број часописа „Дабар“

У дане Васкршњег поста из штампе је изашао 53. број часописа „Дабар“, гласила Митрополије дабробосанске, једног од најцјњенијих духовних часописа Српске Православне Цркве. У уводном тексту новог броја „Дабра“, штампаног на 130 страна, Митрополит дабробосански г. Хризостом у Божићним порукама подсећа да су „само мир и добра воља алтернативне немирима нашег савременог света и наше свакодневнице“, уз поруку  да „нема мира без добре воље“, и уз констатацију да на жалост живимо у омражености, „што је сасвим супротно од добре воље“. Митропилит Хризостом због тога упућује апел народним и политичким вођама да личним примером покажу добру вољу у решавању свих отворених путања.

Православље и религија будућности

У издању издавачке куће Издавачке куће Епархије зворничко-тузланске „Синај“ из штампе је изашла књига „Православље и религија будућности“ оца Серафима Роуза. Ова књига је право духовно благо, јер нам јасно и недвосмислено указује на све изазове и опасности новог доба (New Age) у којем живимо, а које на све начине покушава да потисне хришћанску духовност, традицију и вредности. Једна од главних духовних одлика „њу ејџа“ је верски синкретизам тј. учење по којем су све религије света једнаке. Управо због тога, хиндизам је главна религија која се од поборника „њу ејџа“ највише пропагира. Хиндуизам је по својој природи синкретистичан и у тој религији има места за све и за Исусa и за Шиву и за Браму и за Мухамеда.

Нови број „Православља“ - новина Српске Патријаршије

У новом броју Православља, новина Српске Патријаршије, пажњи читалаца препоручујемо разговор са митрополитом Павлом, намесником Кијевско-печерске лавре: Управљамо поглед пун наде у Српску Цркву. После смрти јерменског Патријарха Константинопоља Месроба II Мутафијана, јерменска заједница у Турској се спрема за избор новог духовног вође. Текст под наслово Јермени у Турској – у сусрет избору будућег патријарха написао је Данко Страхинић. Др Радован Пилиповић, директор Архива Српске Православне Цркве, износи на видело податке о прогону монахиња манастира Стјеник 1955. године и храбром чину једне побожне жене из Видове, док проф. др Ксенија Кончаревић подсећа на осамдесет година деловања манастира Свете Меланије у Петровграду (Зрењанину).