Наука

Павле Даровски: Империјални синдром Фанара као развојна стратегија

Двадесети век је Константинопољској Цркви донео губитак њеног империјалног статуса.

У Константинопољској Патријаршији воле да се позивају на 3. правило Другог васељенског сабора: „Епископ Константинопоља да има првенство части после епископа Рима јер овај град јесте Нови Рим.“ Такође се радо позивају на 28. правило Четвртог васељенског сабора: „Слéдећи у свему одлукама светих Отаца и признајући сада прочитани канон сто педесет најбогољубљенијих епископа, сабраних у дане блажене успомене цара Теодосија у царствујућем граду Константинопољу, Новом Риму, и ми одређујемо и установљавамо преимућства најсветије Цркве тога истога Константинопоља, Новога Рима. Јер, трону Старога Рима Оци су с правом подарили преимућства будући да је то био царствујући град. Слéдећи истом циљу, и сто педесеторица најбогољубљенијих епископа дали су једнака преимућства најсветијем трону Новога Рима, оправдано расудивши да град који је добио част да буде град цара и Синклита (Сената) и који ужива једнака преимућства која има и стари царски Рим, треба и у црквеним стварима да буде узвеличан попут њега и да буде други, после њега.”

Павле Даровски: „Томосологија” Константинопољске Патријаршије

ДЕО ПРВИ

Увод

Томоси Константинопољске Православне Цркве о аутокефалности разних Православних Цркава нису просто документи: то су споменици историје и еклисиологије. Помоћу њих је могуће проследити измене учења Константинопољске Православне Цркве о себи и о аутокефалијама, о Христовој улози у Цркви, о значењу канонâ и саборâ… Обично су васељенски сабори, утврђујући формулације раније неформулисаних догмата, само давали форму Предању Цркве по оним питањима која су изазивала спорове.

Седам векова од упокојења Светог краља Милутина

Међународни научни скуп Седам векова од упокојења Светог краља Милутина започео је 24. септембра 2021. године светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије у манастиру Преподобног Прохора Пчињског, на крају одслуживши и молепствије за успешан рад скупа.

Научни скуп је отворио Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије, поздравивши све учеснике скупа и указујући на значај који у српском народу има Свети краљ Стефан Урош Милутин.

Крст је чувар васцеле Васељене

Крст је чувар васцеле васељене, Крст је лепота Цркве, Крст је сила царева, Крст је потпора верних, Крст је слава ангела и рана (бол) демонима. (Светилан Воздвижења)

Часни и Животворни Крст Господњи најсветији је знак и символ наше вере, чијом силом се спасавамо. „Благодат и сила Часног Крста се не налази у његовом облику, то јест самим тим што је Крст, него је његова сила у томе што је то Крст Христов, средство којим је Христос спасао свет. То је жртвеник на који је Христос принео самог себе за цео свет. Сва кеноза, поништавање, мука, бол, смрт и све што је преузео на нас, врхуне у Крсту. На Крсту је доживео највећи бол и понижење за нас. Због нас је постао проклетство да би нас ослободио проклетства од греха и закона. Целокупно дело Христово, све Његово човекољубље сажима се у Крсту.

Хиландарски игуман Методије: Монаштво – бескрвно мучеништво

Хиландарски игуман Методије: Монаштво – бескрвно мучеништво
Хиландарски игуман Методије: Монаштво – бескрвно мучеништво
Хиландарски игуман Методије: Монаштво – бескрвно мучеништво
Хиландарски игуман Методије: Монаштво – бескрвно мучеништво

Прослава Великогоспојинских свечаности, која је започела празником Успења Пресвете Богородице и обележавана низом гостовања истакнутих и признатих културних радника, закључена је 17. септембра 2021. године. У препуном Саборном храму у Крагујевцу предавање на тему „Монаштво – бескрвно мучеништво“ одржао је архимандрит Методије, игуман Свете царске лавре Хиландара. Међу слушаоцима су били свештенство и монаштво из више епархија и многобројни верни народ.

Седам векова од упокојења Светог краља Милутина

У организацији Епархије врањске и Епархије рашко-призренске, Центра за византијске и словенске студије, Универзитета у Нишу и Катедре и семинара за византологију Филозофског факултета, Универзитета у Београду, од 23. до 25. септембра 2021. године одржаће се Међународни научни скуп Седам векова од упокојења Светог краља Милутина. Свечано отварање скупа биће у манастиру Грачаници 23. септембра 2021. године, у чијем програму су поздравне речи Епископа рашко-призренског г. Теодосија и Епископа врањског г. Пахомија. У програму свечаног отварања скуп ће поздравити локални и државни представници, а свечану беседу „Краљ Милутин, Свети краљ – Седам векова од упокојења“ произнеће проф. др Влада Станковић са Филозофског факултета у Београду.