Наука

Владика Григорије: Сучељавање са смрћу, човјековим посљедњим и највећим непријатељем

Одласци вољених ближњих људи и пријатеља посљедњих мјесеци поново су у мени интензивирали размишљања о феномену смрти, који је одвајкада поиман и доживљаван на различите начине. У наше дане, кад је смрт закуцала на врата цијелога свијета, имам утисак као да блиједе и посустају они погледи који смрт на овај или онај начин релативизују. Рецимо, погледи оних који су више наклоњени тзв. секуларистичком виђењу свијета и који на смрт гледају као на једну несрећну појаву, коју треба на све начине ублажити и коју треба прихватити као тренутну сметњу за даљи развој и напредак друштва. Или пак погледи оних који су изразито религиозни и чије поимање смрти варира у зависности од тога којој религији припадају и чему их та религија учи. Они најчешће смрт доживљавају као прелазак из овог у онај живот, пресељење с једног, неријетко лошег, на боље мјесто.

Одбрана докторске дисертације архимандрита Прокопија Туфика (Тајара)

Његова Светост Патријарх српски др Порфирије присуствовао одбрани докторске дисертације архимандрита Прокопија Туфика (Тајара)

У навечерје Четврте недеље Великог поста, у суботу, 10. априла 2021. године, у Великом амфитеатру Православног богословског факултета Универзитета у Београду, високопреподобни архимандрит Антиохијске Патријаршије Прокопије Туфик (Тајар) одбранио је своју докторску дисертацију под насловом „Литургијска теологија дела Захарије Орфелина Против папства римског (ПБ Рс 214) у контексту конфесионално-полемичке литературе Карловачке митрополије XVIII века“.

Mисли за сваки дан пете недеље поста

Свети Теофан Затворник

Понедељак - Очи су Господње на сваком месту, гледајући зле и добре (Прич.15,13). О, кад би се овога увек сећала разумна твар! Тада не би смела не само грешити јавно и предавати се телесним излишностима, већ ни у унутрашњости, у покретима срца, не би допустила ништа што Богу није угодно. Стајала би она тада као војник пред царем на бојном пољу, са свом пажњом и строгошћу према себи, како не би испало да зна своју дужност и како због тога не би потпала под гнев и казну цареву. Дужности су њене заповести Божије, које одређују начин мишљења који јој је својствен, а и то каква је дужна да буде у својим осећањима и расположењима. У свему томе била би она тада у потпуности исправна.

Недеља глувна: О снази ћутања

Свети Оци су говорили да човјечији ум личи на жрвањ који се стално врти, оно што падне под жрвње, они мељу ако су у питању зрна пшенице - претварају их у брашно, ако је коров - у отровно смеће. Путем пет органа наших осјећања долазе у ум утисци - слике, као копије свијета. Преко њих, посебно преко вида и слуха, свијет раздрт мржњом и непријатељством, опијен својим страстима, оскрнављен прљавштином гријеха, убацује се у човјечју душу, трује је својим отровом, помрачује ум помислима, сновима и маштама. Дан и ноћ жрвњи нашег ума мељу и мијешају ову прљавштину.

Пета недеља поста - глувна

Непрестано руководећи православне хришћане током Четрдесетнице ка освећујућим подвизима поста и покајања, Црква у богослужењу пете седмице теши и храбри оне који посте чињеницом да су прошли већ половину поста, и побуђује да ми „који смо преполовили свештени пут поста треба радосно да хитамо ка будућем васкрсењу". Умножавајући при крају посног попришта побуде ка неослабљеном богоугодном животу, Црква и у петој недељи наставља да нас подсећа како смо ми, који падосмо у грех, слични онима које заробише, те нам заповеда уздање у Господњу милост. „Завапи Христу Богу који је распет за тебе, каже Црква, и који је добровољно примио ране: побрини се за мене, Господе, и спаси ме". Свештене химне које Црква и данас поји на богослужењу пете седмице примљене су у VII и VIII веку од Софронија Јерусалимског, Андрије Критског и Студита - Јосифа и Теодора.

Преподобна Марија Египћанка

Преподобна Марија Египћанка је рођена око 344. године негде у Египту, а са дванаест година је побегла од родитеља за Александрију, где је живела развратно. Према њеним речима била је гоњена једино „неутаживом жељом и неукротивом страшћу". После седамнаест година оваквог живота, кренула је бродом у Јерусалим поводом неког хришћанског празника, не из верских разлога већ надајући се да ће у гомили ходочасника пронаћи нове љубавнике који ће моћи да задовоље њену пожуду. Превоз до светог града је плаћала својим телом. Приспевши у Јерусалим, наставила је да се раскалашно понаша.