Наука

Европа топлија од остатка света

Просечна температура ваздуха у Европи расте брже од светског просека, тако да владе европских земаља морају да повећају улагања у прилагођавање климатским променама.

планетаУ извештају Европске агенције за животну средину се наводи да глобално загревање највише угрожава европске планине, обалу, Средоземље и Арктик. Регион Средоземља ће постати још сувљи, а север континента влажнији, показала је најновија студија објављена у Ослу.

"Просечна температура ваздуха у свету је у односу на ниво пре индустријске револуције порасла готово 0,8 степени Целзијуса, а у Европи и северној Земљиној хемисфери још више", наведено је у истраживању, уз податак да се температура у Европи повећала за један степен Целзијуса.

Уколико се наставе садашњи трендови, север Европе ће до краја овог века имати још више падавина него раније, док ће се у региону Средоземља повећати површина пустињских предела.

Биоетика на часовима верске наставе

Током своје бурне историје, Црква се суочавала са разним овосветским проблемима на које је давала одређена решења која су конституисала "ум Цркве".

Активно суочавање Цркве са овосветским проблемима можемо видети у списима раних хришћанских писаца (Псеудо Варнава, Аристид, Атинагора, Минуције Феликс, Тертулијан, Лактанције...), затим су они били предмет спорова Васељенских сабора. Одговор на битне дисциплинарне спорове и етичке проблеме даје канонско законодавство и списи великих отаца Цркве. Па ипак 20. век је Цркви донео неке нове изазове, који су далеко тежи и комплекснији од ранијих, а све је то настало као последица друштвених промена и техничке револуције, успона мас медија, развоја модерне медицине и глобализације ... На неке проблеме и недоумице савременог друштва имамо одговор али неки новонастали проблеми нашег технолошког друштва изискују не само одговор саме Цркве већ и целог друштва.

О Тајни Крста Христовог

КрстНа самом почетку овог нашег заједничког сусрета неопходно је дазаблагодаримо најпре Богу на његовом дару, као и оцу Данилу, игуману овогманастира са сестрама, што су нам омогућили да се овде састанемо. Заиста, занас је велика радост заједнички боравак у овој светињи. Сам назив манастира -Ремета, изгледа да је грчког порекла и да долази од речи »еримитирион«, штозначи: место пустињежитељства, пустињежитељница, или просто - пустиња.

Акцелератор ће морати да чека до пролећа

CERNЕвропска организација за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) саопштила је да ће морати да се чека до пролећа да се поново пусти у погон највећи акцелератор честица на свету због потребних оправки и редовног зимског затварања.

Портпарол ЦЕРН-а Џејмс Жилис рекао је да поправке на уређају неће моћи да буду завршене пре предвиђеног зимског затварања у новембру.

Највећи разбијач миличестица хадрона, који је требало да послужи за сложени научни експеримент симулирања Великог праска, већ два пута се теже кварио и при последњем квару речено је да неће моћи да се користи најмање два месеца.

Допринос СПЦ јавној расправи о Предлогу закона о заштити података о личности

Одговарајућина позив заинтересованим институцијама нашег друштва да се укључе у плоднудебату о Предлогу закона о заштити података о личности, Центар за проучавање и употребу савремених технологија при Архиепископији београдско-карловачкој даје на увид јавности стручни извештај урађен од странесвог правног тима из области електронске приватности.

Извештај Центра на 10 страна А4 PDF формата, са конкретним решењима, изменама и допунама чланова Предлога закона, можете преузети ОВДЕ.

Традиција римске државе и хришћанске Цркве приликом установљавања односа између Цркве и државе

Питање о односу између Цркве и државе по својој суштини јесте јуридичко /правно/ питање. Међутим, јуридичка начела са којима је живио грчки свијет не побуђују ни код кога неки нарочит интерес, док је смисао за право римског народа одувијек био предмет поштовања научника. Римљани су били «уски» у области умозрења, под пером њихових мислилаца философска питања врло брзо добијају уско практичну димензију, али је зато тај народ био јако талентован за администрацију и организацију: умио је да осваја, али је умио и да управља. Међутим, управо тај дар је недостајао Грцима. У цвијету своје историје они никада од својих република никада нису могли образовати стамену, чврсту политичку цјелину; чак и када је хегемонија у грчком свијету прешла у моћне руке господара Македоније, и тада су центрипеталне силе однијеле побједу над центрифугалним - монархија Александра Великог њега није надживјела. Склон више умозрењу, Грк је природно био склон да сву своју пажњу усредсриједи на развој догматске мисли, а да у забораву остави област практичних односа.

Два века од оснивања Велике школе, претече Универзитета

Велика школа Сутра се навршавају два века како је беседом "О дужном почитанију к наукама" Доситеј Обрадовић отворио врата полазницима Велике школе, првој те врсте у Србији, која је представљала претечу данашњег Универзитета у Београду.

Међу првим ђацима који су тог 1. септембра по старом календару, 13. по новом, ушли у клупе Велике школе били су син Карађорђев, Алекса Карађорђевић, Вук Караџић, Милан и Иван Стојковић, Николче Карапанџић, Милосав Здравковић, Макса Ранковић, Милоје Божић, Јовица Миловановић и други, углавном синови устаника, а касније познате личности кнежевине Србије, изјавила је Тањугу управница Задужбине "Доситеј Обрадовић" Мирјана Драгаш.