Наука

Нови доктор нуклеарног инжењерства из Гацка

Нови доктор нуклеарног инжењерства из Гацка
Нови доктор нуклеарног инжењерства из Гацка
Нови доктор нуклеарног инжењерства из Гацка
Нови доктор нуклеарног инжењерства из Гацка

Др Лазар Супић, магистар електротехнике и дипломирани теолог из Гацка, недавно је докторирао нуклеарно инжењерство на престижном Универзитету у Берклију (Калифорнија, САД). Др Супић је рођен у Гацку, 1980. године, гдје је завршио основну школу и гимназију. Електротехнику је дипломирао (2005) и магистрирао (2007) на Електротехничком факултету Универзитета у Београду. Истовремено са електротехником, студирао је, а 2009. и дипломирао теологију на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Докторске студије нуклеарног инжењерства уписао је 2009. године на Универзитету у Берклију. Под менторством проф. Кај Фетера (Kai Vetter) и проф. Јасмине Вујић одбранио је докторат из области детекције зрачења на бази Комптоновог ефекта.

Научни симпосион у славу Светог Стефана Немање у октобру

Научни симпосион у славу Светог Стефана Немање у октобру
Научни симпосион у славу Светог Стефана Немање у октобру
Научни симпосион у славу Светог Стефана Немање у октобру
Научни симпосион у славу Светог Стефана Немање у октобру

У склопу свенародног молитвеног спомена и обележавања девет векова Светог Симеона Немање, родоначелника светородне лозе Немањића, Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшићка организују међународни научни скуп уз сарадњу највиших научних институција.

Ради тога је, 22. маја, одржан састанак чланова Организационог одбора на челу са Митрополитом Амфилохијем, чуваром родног места Немањиног „на утоку Рибнице у Морачу“ у Подгорици.

Митрополит Иларион: Свето предање и научно богословље

Мислити слободно велико је дело,

а још важније је – мислити правилно.

Томас Торилд

Овим речима знаменитог шведског песника и философа хтео бих отпочети ово предавање, у чијем називу се налазе два сложена антитетичка схватања.

Данас просто морамо да раздвојимо Свето Предање од научног богословља. Пре него што поставимо једно наспрам другог и упоредимо  ове две неједнозначне сфере, неопходно је приметити да такво питање није било постављано првобитно у богословском опиту раног хришћанства. Штавише, супротстављање једног другоме, Предања и богословске, академске науке, без обзира на то како нам то изгледа данас, жалосна је и погрешна појава. Непристрасно испитивање узрокâ овог вештачког сучељавања једног другоме даје нам надати се да ће у богословској науци убудуће бити шанса да  крене путем уклањања ових сучељавања.

Јереј Владимир Вранић: Беседа у Недељу Самарјанке

У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, гледајући велику трагедију око нас не можемо а да се не осврнемо и да своје мисли и молитве не усмеримо на све оне који су погођени великом несрећом. Помолимо се, дакле, за све оне које је несрећа задесила. Хиљаде људи је евакуисано и бораве ван својих домова. Хиљаде домаћинстава је под водом. Већ се говори и о великом броју жртава, а и једна је превише за ову малу земљу и овај мали народ.

Глобални богови

На који начин свет постаје супермаркет религија

Friedrich Wilhelm Graf, "Götter global". Wie die Welt zum Supermarkt der Religionen wird. C. H. Beck Verlag, München 2014.

Аутор ове студије је угледни протестантски теолог, проф. др Фридрих Вилхелм Граф, умировљени  професoр систематског евангелистичког богословља на Минхенском универзитету.

Професор је за све своје универзитетске каријере неговао и оно што би се  могло назвати "public intellectual"– као рецензент, предавач и давалац важних импулса у јавном академско-богословском дискурсу.

Средишна теза најновије Графове књиге гласи – понуда вере у савременом глобалном свету расте сваким даном као што и религиозни сукоби сразмерно расту.

Граф настоји одмах на почетку свог дела - Friedrich Wilhelm Graf,  Götter global. Wie die Welt zum Supermarkt der Religionen wird  (C. H. Beck, München 2014) - да раскрсти са двема илузијама: религија не изумире као што су држали интелектуалци Запада у последња два столећа. Религије нису мирољубиве, иако све заговарају иренизам/мирољубивост, већ су носиоци ризика, јер борбено настоје да пробију „своје учење“ о истини. Религије нису – и то је лајтмотив ове студије – супротност модерни, већ су саставни чинилац модерне и не ретко добитнице у кризи модернитета.