Наука

Отац Георгије Флоровски: О границама Цркве

Веома је тешко дати тачну и прецизну дефиницију раскола или схизме (правим разлику између “богословске дефиниције” и једноставног “канонског описивања”. - Овде и даље графичко истицање текста припада аутору), пошто је црквени раскол увек нешто што је противречно и противприродно, парадокс и загонетка. Наиме, Црква је јединство. И целокупан њен живот је у том јединству и уједињењу, око Христа и у Христу. “Јер и једним Духом ми се сви крстимо у једно тело” (1 Кор 12,13). И праслика тог јединства јесте Тројична Једносуштност. Мера тог јединства је католичност (или саборност), када се непробојност личних схватања смекшава, па чак и укида у савршеном једномишљу и једнодушности, и велики број верујућих постају једно срце и једна душа (уп. Дап 4,32). Раскол је, напротив, осамљивање, издвајање, губитак и подривање саборности. Дух раскола се директно противи духу црквености.

Иринеј Лионски: „Против јереси - Разобличавање и побијање лажног знања“

Иринеј Лионски (грчки Ειρηναίος της Λυών), али и Иринеј из Смирне (грчки Εἰρηναῖος ὁ Σμυρναῖος) ‚ рођен око 135, а преставио се око † 202, Учитељ Цркве, Епископ у Лугдунуму у Галији (данас Лиону/Француској). Овај светитељ је један од најзначајнијих богослова 2. века и један од првих систематских богослова хришћанства. Красило га је широко и дубоко образовање - владање јелинском философијом и поезијом. Његови списи су у развоју ране Цркве и хришћанског богословља били столп, утвержденије и путоказ целокупном његовом потоњем развоју. Он је архиначалник и прецептор појма „Regula fidei“ („Правило вере“).

Православни га прослављају 23. августа, римокатолици, евангелисти, англикани 28. јула.

Протођакон Радомир Ракић: О Светом писму

Док држимо у руци ову књигу, прва нам је помисао да је то једна велика књига. Не пада нам на памет да се она састоји од читавог низа књиге, праве збирке – њих 66 књига. Нек су опширне, друге су краће; неке су писане вековима пре Христа, а друге после њега, све до 100. године наше хришћанске ере, одн. у доба Римског царства.

Библијске књиге се разликују и по својој садржини. Неке су историјске, друге су песничке, неке су мудре изреке, сентенце, а неке су пак писма, посланице. Услед тога да се ова Књига над књигама, како се назива у хришћанском свету, и иначе, састоји од великог броја књига, она се исправно назива Библија, што преведено значи Књиге. Наиме, грчка реч за књигу је вивлион, а у множини вивлиа, а у латинском изговору Библиа.

The Greek New Testament - најраспрострањеније научно издање Светогa Писма Новогa Завета на свету

Greek New Testament и његова историја

Novum Testamentum Graece има – заједно са Greek New Testament – последњих деценија доминантну улогу у издавању и тумачењу текста Новогa Завета. Грчки текст Новогa Завета је основа за све преводе Светогa Писма Новогa Завета. Критички апарат је специјално припремљен и управљен ка потребама дотичног превода.

Почетак (од оснивања одбора до првог издања 1966. г.)

На иницијативу Америчког библијског друштва (American Bible Society), а уз учешће Шкотског и Виртемебершког Библијског друштва, доцније и библијских друштава у Холандији и Енглеској, основан је 1955. г. научни одбор, надлежан и одговоран за припреме издавања грчког текста Новога Завета. Чланови овог одбора су били: Kurt Aland, Matthew Black, Bruce Metzger, Alan Wikgren.

Нови грађани света или Science-Fiction постаје стварност

Недавна је у једном есеју о репродуктивној медицини проф. др Елизабет Бек-Гернсхајм, професорка социологије из Ерлангена-Нирнберга, изнела аргументе које овде у концизној наративној форми преносимо.

Овај прилог би ваљало контекстуално читати са нашим текстовима објављеним 7. маја ове године - „Нове технологије репродукције људских бића“ и 30. децембра 2013.г. - „“Пренатална дијагностика и њене етичке импликације“, у рубрици „Наука“.

Глобализована репродуктивна медицина омогућује експанзивну заинтересованост за децу из реторте (in vitro fertilization).

Каква су правила на снази на глобалном тржишту? Луиза Браун, рођена 1978. г., први је случај у историји људског рода  зачећа изван мајчине материце, што је представљало медицинску сензацију. О чињеници да ли је тиме учињен напредак или светогрђе, водила се јавна и жучна дебата у медијима, политици, науци.