Наука

Митрополит Хризостом: Васкрсење је пунота божанских тајни

Нека пред истином васкрсења Христова застане сваки човјек и размисли о томе: шта се то десило у Јерусалиму прије 2000 година? Управо тако је учинио честити Теофило Римљанин. На његово благословено интересовање Свети апостол Лука написао је Јеванђеље и до у детаље обавјестио га о личноси Господа Исуса Христа и о свим догађајима који су се збили у Јерусалиму са васкрсењем као епицентром свих тих догађаја. Захваљујући онима који су се интересовали, с једне стране, и апостолима који су их о томе обавјештавали, с друге стране, као и јудејским и римским хроничарима, ми данас имамо знање о свему ономе што се у Јерусалиму десило за вријеме цара Тиберија Августа.

Архимандрит др Јустин Поповић: Тумачење светог Јеванђеља по Јовану

Деветнаеста глава: Шибање Исуса. Трнов вијенац. Пилатова осуда Исуса. Распеће. Подјела хаљина Исусових. Старање Христово о Мајци. Посљедње ријечи и смрт. Јосиф и Никодим. Погреб.

"Тада, дакле, Пилат узе Исуса и ишиба Га. А војници оплетоше вијенац од трња и метнуше Му на главу и обукоше Му пурпурну хаљину, и говораху: Здраво, царе јудејски! И удараху Га по образима."

Свети Теофилакт Охридски: Тумачење светог Јеванђеља по Матеју

Двадесет седма глава: Исус пред Пилатом. Јудино самоубиство. Пуштање Вараве и осуда Христа. Мучење и распеће. Хула Јудејаца. Смрт и погреб Христа. Стража на гробу

1-2. ''А кад би јутро, учинише вијеће сви првосвештеници и старјешине народне против Исуса да га погубе. И свезавши га одведоше, и предаше га Понтију Пилату, намјеснику.''

Гледај, како је њима овладао ђаво и тера их да почине убиство у те празничне дане када је ваљало да приносе многе жртве за грехове других, у дане непорочности и чистоте. Уместо тога, они СУ везали Исуса и повели Га намеснику Пилату, пореклом са Понта, који је, као поданик Рима, послан за намесника Јудеје. Предали су, дакле, Господа Пилату под оптужбом да је бунтовник и да спрема заверу против цара.

Свети и Велики четвртак

У Свети и Велики четвртак вршимо молитвени спомен на Христову Тајну Вечеру на којој је установљена Света Евхаристија; Молитвено се сећамо Спаситељеве опроштајне беседе, на Христово омивање ногу својим ученицима, као и Првосвештеничке молитве пред страдање. Централни и особито важан спомен Великог четвртка јесте Христова Тајанствена вечера, на којој је Он заблагодаривши Оцу, преломивши и осветивши дао хлеб својим Светим ученицама и апостолима рекавши: „Узмите, једите; ово је тело моје." и "Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја Новога Завета која се пролива за вас и за многе ради отпуштења грехова" (Мт. 26, 26-28) Црква Божја од овог тренутка до данас, није ништа друго до једна непрестана Тајна вечера, једно вечно сабрање у име Господње и заједничарење са Њим јединим истинским Свештенослужитељем.

Света и Велика среда

У Свету и Велику среду сећамо се жене грешнице која је умила Спаситељеве ноге, обрисала својом косом и помазала их миром. У овај трећи дан страсне седмице Црква нас подсећа и на Јудину издају. На свету и Велику среду свети оци су заповедили да чинимо спомен на жену блудницу, која је помазала Господа миром. Богослужење овог дана открива нам силу покајања и љубави, ради којих се сила Божја као уље изобилно излива на све оне који се искрено кају.

Света Марија Египћанка - узор покајања

Света Марија Египћанка - узор покајања
Света Марија Египћанка - узор покајања
Света Марија Египћанка - узор покајања
Света Марија Египћанка - узор покајања

У суботу, 13. априла 2019. године, у оквиру васкршњег цилуса предавања, која се одржавају са благословом Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија у току свете и велике Четрдесетнице, у просторијама Црквене општине у Загребу, одржано је последње предавање у овогодишњем циклусу. Предавање на тему „Света Марија Египћанка – узор покајања“ одржао је јеромонах Никон (Цвјетичанин). Опширније на интернет страници Митрополије загребачко-љубљанске.

Свети и Велики понедељак

Првог дана страдалне (страсне) недеље богослужбено се сећамо Светог праведног целомудреног Јосифа, проклетства бесплодне смокве, као и Еванђелске перикопе о виноградарима. У наставку објашњавамо богослужбене особености прва три дана страдалне седмице. Последња седмица Спаситељевог живота на земљи назива се страсна или страдална седмица. Црквенословенска реч страст, у себи садржи неколико значења: страдање, трпљење, бол…Сваки од дана страдалне недеље назван је великим и светим због великих и спасоносних догађаја из Спаситељевог живота, и сваки је посвећен одређеним молитвеним споменимâ.