Наука

Главни задатак Цркве је привођење људи Богу

Богоопштење, сједињење с Богом - ово је главни циљ живота хришћана. Све остало је другостепено без обзира колико нам се чинило важним. Све свете таjне, богослужења, обреди и молитве човеково срце побудђивају на богоопштење, одводе суjете, мирских мисли, уздижу особу ка том главном циљу - сједињењу с Богом. Црква је увек са својим људима. У тузи и радостима. Од рођења до смрти. Све у Цркви предвиђено служи за утеху, надахнуће и помоћ људима. И фигуративно и дословно сваког дана, од када постоји оваj свет. Црква jе са здравим људима и болесницима, Црква је са онима који се радују и тугују, Црква са онима који се рађају и умиру.

Умро врхунски преводилац Талмуда Штајнзалц

Рабин Адин Штајнзалц, познат по изванредном преводу Вавилонског Талмуда, умро је 7. августа 2020. године у 83. години живота од компликација од упале плућа. По свом огромном знању Штајнзалц је био „геније Торе и човек изванредног духа“, рекао је премијер Бењамин Нетањаху у похвалу рабина. Председник Рувен Ривлин је назвао Штајнзалца човеком који је „великом духовном храброшћу, широким знањем и дубоким мислима“ донео Талмуд израелском народу на „јасном и приступачном хебрејском и енглеском језику". Талмуд је једно од централних дела јудаизма. Садржи коментаре и практична упутства о томе како провести у живот најважније верске заповести и забране јудаизма у свакодневном животу.

Празнична недоумица: Једна или две Свете Петке (8. август и 27. октобар)

У народу често постоји недоумица по питању личности Свете Петке. Она је, највероватније, настала из разлога што многи светитељи имају два (или више) датума који прослављају њих и догађаје везане за њихов живот (тако имамо “летње“ и “зимске“ славе). Да је овде реч о две Свете Петке најбоље сведоче Житија Светих за 08. август и 27. октобар, чији текст у наставку преносимо. Ту се види и да им је крај земног живота био различит. Прва је мученички пострадала и зато је “Преподобномученица“, а друга је скончала земни живот у подвигу и молитви у пустињи и зато је “Преподобна“.

Јеромонах Јов (Гумеров): Да ли је Марија Магдалина била грешница?

Света равноапостолна Марија Магдалина је била пореклом из галилејског града Магдале (племе Исахарово), који се налазио на западној обали Генезаретског језера, у близини Капернаума. Њу спомињу сва четири јеванђелиста. Након што ју је Господ исцелио од злих духова (Лк. 8: 2), она се придружила оним благочестивим женама, које су свуда пратиле Господа за време Његовог овоземаљског живота и служиле Му својим имањем. Она је била сведок крсног страдања Спаситеља и присуствовала је погребенију Господњем. У цик зоре после суботе, она је с осталим благочестивим женама пошла на гроб Исуса Христа, како би помазала Његово тело миром. Стога их Црква назива женама мироносицама. Прво је њима анђео открио да је Господ васкрсао (Мк. 16: 1–8). Због велике преданости и пожртвоване љубави према свом Учитељу, она се удостојила да прва угледа васкрслог Спаситеља. Он јој је поручио да извести апостоле о Свом васкрсењу. Света Марија Магдалина је за апостоле била благовесница. О томе се пева у стихири Пасхе (које је сачинио Преподобни Јован Дамаскин):

Сусрет Марије Магдалине са Васкрслим Христом

Васкрсли Христос се дистанцира од Маријиног познања које она пројављује речима „Равуни“ („Учитељу“). Речима „не дотичи ме се“ он јој ставља до знања да онај кога тренутно има пред очима није просто „Учитељ“ каквог је претходно познавала. Пред њом је онај који је много већи од тога што она сматра. Привилегија која јој је дата да буде прва која среће Васкрслог Христа свакако је резултат њене љубави према Христу за којим је неутешно плакала. Њене речи одраз су превелике љубави: „Зато што узеше Господа мојега и не знам где га положише“ (Јн 20, 13).