Богословље

Архимандрит Михаило (Биковић): Мој живот у Цркви

У уторак, 22. септембра 2020. године, у порти храма Ваведења Пресвете Богородице у Врбасу, архимандрит Михаило Биковић, игуман манастира Јовања, одржао је предавање на тему „Мој живот у Цркви”.

Звучни запис предавања налази се на на интернет страници Епархије бачке.

Протојереј-ставрофор Слободан Јокић: Тако ми Бог помогао!

„Као што су и многи у овом високом дому рекли: Тако ми Бог помогао!” Овим ријечима Алекса Бечић, новоизабрани предсједник Скупштине Црне Горе, положио је свечану заклетву. Ријечи заклетве које садрже дјелове „вјерског или религијског“ карактера су код једних наишле на одобравање а код других на осуду. Први су у томе видјели његово враћање традиционалној Црној Гори а други уплитање „вјере“ у савремено друштво и секуларну државу. У покушају да отклонимо евентуалне сумње и недоумице, направићемо кратки преглед полагања заклетве носилаца власти у историји Црне Горе, и на крају – како се данас врши полагање заклетве у појединим државама Европе. Задржаћемо се само на ријечима заклетви које имају вјерски карактер.

Свети Јован Дамаскин: Слово о крсту

(...) Гле, Промисла неописивог! Крст се јавља као Престо Божији, јер је на Њему клином закована Ипостасна Мудрост Божија, клином приковаше Сведржитеља, Који чини све могућим у свету универзума! Као што је рекао Павле: Реч о Крсту је лудост за оне који гину, а сила Божија нама који се спасавамо (1Кор 1, 18). Тако од оних који гину и несавесни су, Крст, који долази с више, сматран је за лудост и саблазан. Али за нас који смо спасени, он се јавља као сила Божија за свакога.

Крстовдан: Слово Светог Јована Златоуста

Налазимо се уочи дана празновања Крста - нека ликују хорови анђела! Приближује се тренутак показивања Крста - нека се род смртних поклони! Певајмо о божанској моћи Крста - нек* се гомиле демонске у бекство обрате! О, Крсте свети... као са живим хоћу да беседим с тобом, виновником радости и победним знаком спасења нашег!

Свети Григорије Палама: О Часном и Животворном Крсту

Крст Христов од давнина беше предобјављиван и у разним видовима предизображаван, и да не беше силе Крста, човек се никада не би могао измирити са Богом. После оног, у Рају Божјем почињеног прародитељског преступа кроз дрво познања, оживео је грех. Живот који смо живели после прародитељског преступа беше живот у греху и живот по телу. Апостол каже: „Тело жели против духа, а дух против тела“. Пошто се дух наш, саздан по Његовом образу и подобију, услед греха искварио, зар се ико икада могао обновити и измирити са Богом а да не дође до укидања греха и живота по телу? Крст Христов управо и јесте то и такво укидање греха.