Богословље

Епископ далматински Фотије: СВЕТО ПИСМО И МИСИЈА ЦРКВЕ

Своје кратко излагање о Светом Писму почео бих речима великог учитеља Цркве, светог Јована Златоуста, великог и духоносног тумача Светог Писма, који је у својим делима протумачио скоро све књиге како Старог тако и Новог Завета. Он каже: «Свето Писмо је пут и ко са њега сиђе - лута». А на другом месту каже, продубљујући и проширујући претходну тврдњу: «Богаташ (Лк. 16,19) је пророчке књиге и закон Божији сматрао за бајке и празнословље, но када је сишао у ад све је схватио». Ове наведене тврдње светог Златоуста говоре да је за верујуће хришћане у Светом Писму откривен пут спасења, јер нас Закон и пророци Старог Завета, као и новозаветно Јеванђеље приводе Оваплоћеној Речи и Логосу Божијем Исусу Христу (Јн. 1,1). Са друге стране, пример безумног богаташа (Лк. 16,19) јасно показује да није довољно спољашње познавање науке Светог Писма, јер то само по себи не спасава. Свето Писмо спасава само оне који слушају Реч Божију и држе је (Лк. 11, 28).

"Породица и Црква" - предавање Епископа Григорија у Дому културе у Палама

предавање У организацији Омладинског савјета града Источно Сарајево, у Дому културе у Палама, 10. октобра 2008. године, Епископ захумско-херцеговачки Г. Григорије одржао је предавање на тему „Породица и Црква". Предавању су, међу бројним посетиоцима, присуствовали и Министар вера у Влади Републике Србије г. Богољуб Шијаковић и Министар рада и борачко-инвалидске заштите у Влади Републике Српске г. Бошко Томић.

Аудио-запис предавања Владике Григорија можете чути ОВДЕ.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

Патријарх Павле: Живети по науци Еванђелској свакога дана, часа и минута

Патријарх ПавлеНо шта ће чинити други то зависи од њих, то је у њиховим рукама, али шта ћемо чинити ми, у нашим је рукама. Бог очекује од нас, очекују и свети преци наши, да увек поступамо као народ Божији, као људи свесни, који знају шта раде јер има и оних који то не знају, по речи Господњој са крста за оне злочинце који су се под крстом ругали Њему, а Он се молио Оцу: "Оче опрости им, не знају шта раде". Ми дакле, браћо и сестре, да увек будемо они који знају шта раде и да то што треба и радимо и чинимо и по еванђелској науци се владамо. Јер хришћанство јесте то: знање науке еванђелске, науке Господа Исуса Христа и живот по тој науци свакога дана, свакога часа, свакога минута.

Патријарх српски Павле

Преузето из књиге Живот по Јеванђељу, Патријарх српски Павле, Народна и универзитетска библиотека у Приштини и Арс Либри, Београд,1998.

О Тајни Крста Христовог

КрстНа самом почетку овог нашег заједничког сусрета неопходно је дазаблагодаримо најпре Богу на његовом дару, као и оцу Данилу, игуману овогманастира са сестрама, што су нам омогућили да се овде састанемо. Заиста, занас је велика радост заједнички боравак у овој светињи. Сам назив манастира -Ремета, изгледа да је грчког порекла и да долази од речи »еримитирион«, штозначи: место пустињежитељства, пустињежитељница, или просто - пустиња.

Традиција римске државе и хришћанске Цркве приликом установљавања односа између Цркве и државе

Питање о односу између Цркве и државе по својој суштини јесте јуридичко /правно/ питање. Међутим, јуридичка начела са којима је живио грчки свијет не побуђују ни код кога неки нарочит интерес, док је смисао за право римског народа одувијек био предмет поштовања научника. Римљани су били «уски» у области умозрења, под пером њихових мислилаца философска питања врло брзо добијају уско практичну димензију, али је зато тај народ био јако талентован за администрацију и организацију: умио је да осваја, али је умио и да управља. Међутим, управо тај дар је недостајао Грцима. У цвијету своје историје они никада од својих република никада нису могли образовати стамену, чврсту политичку цјелину; чак и када је хегемонија у грчком свијету прешла у моћне руке господара Македоније, и тада су центрипеталне силе однијеле побједу над центрифугалним - монархија Александра Великог њега није надживјела. Склон више умозрењу, Грк је природно био склон да сву своју пажњу усредсриједи на развој догматске мисли, а да у забораву остави област практичних односа.