Прослављен празник Преподобног Оца Јустина Ћелијског

У манастиру Ћелије, код Ваљева, у понедељак 14/1. јуна 2010. године, свечано је прослављен празник Преподобног Оца Јустина Ћелијског, први пут од како је, на овогодишњем редовном пролећном заседању, Свети Архијерејски Сабор СПЦ једногласно одлучио да се име Преподобног Авве унесе у Диптихе Светих Православне Цркве.

У присиству преко хиљаду верника из свих крајева Србије служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије. Саслуживали су Њихова Преосвештенства господа Епископи ваљевски Милутин, зворничко-тузлански Василије, бачки Иринеј, шумадијски Јован, осијечко-пољски Лукијан, врањски Пахомије, канадски Георгије и будумљанско-никшићки Јоаникије, као и бројни архимадрити и свештеномонаси из грчке и руске цркве, свештенослужитељи из Епархије ваљевске и осталих епархија из отаџбине и расејања.

Поводом нетачних тврдњи о наводном масовном егзодусу монаха са Косова и Меотхије

Поводом нетачних и једним делом злонамерних тврдњи у појединим медијима да је дошло до наводног масовног егзодуса монаштва из Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске веома је важно да се јавност упозна са чињеничним стањем у овој Епархији. Према подацима Епархије и Министарства вера Републике Србије у Епархији живи 176 монаха и монахиња (не рачунајући искушенике који још немају званичан статус монашких лица). Од овога броја највећи део монаха и монахиња и даље живе у својим манастирима у послушању надлежном Епископу Мјестобљуститељу Високопреосвећеном Митрополиту Амфилохију и редовно обављају своје монашке дужности у складу са својим монашким заветима. Сви парохијски свештеници су и даље на служби у Епархији и редовно обављају парохијске дужности. Са жаљењем мора да се каже да је једна мања група монаха самовољно напустила неке од манстира Епархије, како је то објављено у медијима, али ниједан манастир Епархије није остао празан. Већим је делом реч о монашким лицима који су више пута мењали своје место боравка и који су, како се сазнаје одлучили да живе по приватним кућама или објектима.

Свети мученик Јустин Философ

Свети мученик Јустин Философ био је Јелин, рођен у Сихему 105. године. Тражио је мудрост код фолософа, али му је старац Трифон објаснио да људи не могу знати истину о Богу док им је Бог не открије, а Он је то урадио у књигама Светог Писма. Јустин прочита Свето Писмо и поста убеђени хришћанин, али није хтео да се крсти док се не увери у лажи оптужби против хришћана. У Риму је видио мученичку кончину Светих Птоломеја и Лукијана, и написао је апологију (одбрану) хришћана и њиховог учења и предао је цару Антонину, који обустави гоњење. Када наста гоњење под Марком Аврелијом, он написа другу апологију, али неки нечасни философ Крискент, циник, оптужи га да је хришћанин и он допаде тамнице где га је Крискент и отровао 166. године.

Награда за изузетне резултате ученика Војне гимназије на пољу духовног образовања и васпитања

У параклису спомен храма Св. Саве на Врачару, Његово Преосвештенство епископ хвостански Атанасије, викар Патријарха српског, служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење 6 свештеника и 4 ђакона Архиепископије београдско-карловачке. Литургији су присуствовали питомци Војне гимназије, предвођени начелником Војне академије бригадним генералом Младеном Вуруном и начелником Војне гимназије пуковником Миланом Стевићем, старешинама и професорима. Радостан повод окупљања будућих и садашњих српских официра и њихових професора са својим народом и свештенством су постигнути изузетни резултати ученика Војне гимназије на пољу духовног образовања и васпитања, нарочито ученика 1. разреда, у протеклој школској години.

Прослава празника Преподобног Јустина Ћелијског

Најважније и најблагодатније дело Светог Архијерејског Сабора наше Свете Цркве на овогодишњем заседању била је канонизација архимандрита, оца Јустина Поповића (1894-1979) из манастира Ћелије код Ваљева и оца Симеона Поповића (1840-1941) из манастира Дајбабе код Подгорице, односно уношење њихових имена у диптихе светих Православне Цркве. Њиховим прослављењем (свечаним проглашењем за угоднике Божје), на саборној Светој Архијерејској Литургији у Храму Светог Саве на Врачару 2. маја 2010. године, потврђено је њихово већ одавно постојеће молитвено поштовање у верном народу Божјем не само у оквирима Српске Православне Цркве него и у оквирима васељенскога Православља. По одлуци Сабора, литургијски спомен преподобног Јустина Ћелијскога славиће се 1/14. јуна сваке године.

У понедељак, 14. јуна 2010. лета Господњег, у манастиру Ћелије код Ваљева, по први пут након уношења Аввиног имена у диптих светих наша Света Црква ће најсвечаније прославити празник Преподобног Оца Јустина Ћелијског. Свету Архијерејску Литургију са почетком у 9 часова служиће више Архијереја Српске Православне Цркве. Уследиће свечана литија до светитељевог гроба где ће бити освећено жито и преломљен славски колач.

Сусрет Патријарха Иринеја са извођачима радова на Храму Светог Саве

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј примио је данас у Српској Патријаршији, у присуству Преосвећеног викарног Епископа хвостанског Г. Атанасија и протонеимарa г. Војиславa Миловановићa, донаторску делегацију за изградњу Спомен храма Светог Саве у Београду. Као највећи извођачи радова на храму, представници фирми МРАМОР - директор г. Бранко Селак, ГЕМАКС - технички директор г. Новица Обрадовић и БЕОГРАДМОНТАЖА - директор г. Драган Урошевић; известили су Његову Светост о досадашњим радовима, тренутном стању и плановима ових фирми у будућности.

Саопштење за јавност

Велики црквени суд Српске Православне Цркве је заседао 11. јуна текуће године и том приликом, једногласном одлуком, потврдио, односно оснажио пресуду Црквеног суда Епархије будимљанско-никшићке којом је протосинђел Симеон, бивши настојатељ манастира Бањска код Звечана, лишен свештеномонашког чина, враћен у ред лаикâ са својим мирским именом Дејан Виловски и искључен из црквене заједнице на три године, и пресуду истог Суда којом је монах Антоније, бивши сабрат манастира Црна Река у Рашкој области, лишен монашког чина, враћен у ред лаикâ са својим мирским именом Драган Давидовић и искључен из црквене заједнице на две године.

Одлуке Великог црквеног суда су коначне и извршне.

Информативна служба Српске Православне Цркве

Доставља: Епископ бачки др Иринеј