Интервју: Епископ средњоевропски Г. Константин

Изабрали смо 45. поглавара Српске православне цркве oтвореног за дијалог. Интеграцијом се може анулирати асимилација а не убрзати.

Његово Преосвештенство Епископ средњоевропски Г. Константин нам је љубазно уступио свој интервју и благословио да га објавимо у нашем листу. Интервју је водио Тихомир Поповић, одговорни уредник Информативне службе, потпредседник Епархијског савета и Епархијског управног одбора Епархије средњоевропске.

Ваше Преосвештенство, Изборни сабор у чијем сте раду и Ви учествовали изабрао је 22. јануара ове године 45. поглавара СПЦ. Који су Ваши утисци о личности и досадашњем раду новог Патријарха?

Делегација Конгреса Шпаније у Српској Патријаршији

Данас је у Српској Патријаршији у Београду, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј примио у званичну посету делегацију Конгреса Шпаније, на челу са председником Њ.Е. Хосеом Боном Мартинезом и Њ.Е. Ињиго де Паласијом Еспањом, амбасадором Шпаније у Србији.

Лоза Светог Симеона

На јужној страни Саборне хиландарске цркве, сваком поклонику пада у очи високо узрасла и снажно разграната винова лоза, полегла по својој пергули. Њено стабло долази из зида на метар и по одстојања од земље, из гроба светог Симеона (Стефана Немање) који се налази поред истог зида, са унутрашње стране храма. Хиландарско предање о тој лози каже следеће:

Кад је од смрти светог Симеона (13. фебруара 1200.) протекло седам година и кад је свети Сава дошао из Карејске испоснице у манастир да би припремио пренос моштију светог Симеона у Србију ради мирења завађене му браће, онда су хиландарски монаси неутешно плакали. Тада се свети Симеон јави у сну игуману Методију и каже му како је потребно да његове мошти буду пренете на родну груду, али да ће за утеху хиландарском братству из празног гроба његовог изнићи лоза и докле год она буде рађала, дотле ће и благослов његов на Хиландару да почива.

Светосимеоновска академија у Коларчевој задужбини

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, у пратњи Његовог Преосвештенства викарног Епископа хвостанског Г. Атанасија и протојереја-ставрофора Стојадина Павловића, в.д. директора Патријаршијске управне канцеларије, присуствовао је синоћ, 25. фебруара 2010. године, традиционалној Светосимеоновској академији у Коларчевој народној задужбини. Академију, у организацији Доброчинства - поклоничке агенције СПЦ, беседом је отворио проф. др Бранислав Тодић.

Уочи славе Патријаршијске капеле Светог Симеона

Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански Г. Атанасије служио је синоћ, 25. фебруара 2010. године, у капели Светог Симеона Мироточивог у Двору Српске Патријаршије у Београду Велико повечерје са Петохлебницом и Јутрењем.

Богослужењу је, поред Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, молитвено присуствовао и бројни благочестиви народ престоног града. Данас, поводом славе Патријаршијске капеле Његова Светост началствоваће Литургијом Пређеосвећених Дарова са почетком у 9 часова.

Обнова Саборне Цркве у Мостару

Пошто су створени сви потребни законски услови, и Извођач радова на саборној цркви у Мостару ГП „Гемакс" - Београд (носилац Конзорцијума Г3) добио потребну лиценцу за извођење радова на споменицима културе БиХ од надлежног федералног министарства, извршена је уредна законска пријава градилишта Министарству Просторног Уређења ФБиХ.

Преподобни Симеон Мироточиви - Стефан Немања



Велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси. Када је утврдио државу, и веру православну у држави, тада, по примеру свога сина Саве, прими монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон. Жена његова Ана такође прими монашки чин, добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору. Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду, заједно са Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви. Ту су саградили шест параклиса: Спаситељу, Бесребреницима, светом Георгију, светом Теодору, Претечи и светом Николају. Купе рушевине Хиландара и саграде диван манастир, у коме Симеон поживи само осам месеци па сконча. Кад је био на издисају, Сава га, по његовој жељи, положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: "Всјакоје диханије да хвалит Господа!" И пресели се ка Господу 13. фебруара 1200.

Божанственом благодашћу просветлив се,
И по смрти показујеш светлост живљења свога
И истачем миро благоухања
Онима што притичу ка гробници моптију твојих,
И људе своје упутио јеси ка светлости Богосазнања,
Симеоне оче наш, Христа Бога моли
Да нам дарује велику милост.