Мали дечји буквар веронауке

На Међународном сајму књига 2003, у Београду, по четврти пут се читалачкој публици својим издањима представила Епархија канадска. Међу новим епархијским издањима нашао се и "Мали дечији буквар веронауке", аутора Зорице Салијевић, у коме је аутор кроз слова, појмове и стихове представио најмлађима и приближио им православну веру. Деца листајући овај буквар уче слова и стихове, комплетирају цртеже и боје иконе, фреске и наше манастире. Такође је на неким местима остављен простор да деца нацртају своје родитеље, другове, Васкршње јаје и др.

Дечји рад у овом Буквару треба да производе сарадњу са вероучитељима и са својим родитељима. Буквар је рађен у црно – белој техници тако да би за бојење фресака, манастира или икона било неопходно да учитељи веронауке или родитељи пронађу аутентичну слику, а самим тим и више објашњења о српским манастирима и црквама.
Буквар је намењен нашој деци ма где се она налазила да их подсећа на речи Светог Саве: "Ни лево, ни десно, већ по сили колико ко има снаге, царским путем теците, сетивши се што јесте."
Буквар је издала издавачка кућа "Источник" Српске Православне Епархије канадске, а по благослову Његовог Преосвештенства Епископа канадског Г. Георгија.

Патријарх није члан Одбора за обележавање 200-годишњице Првог српског устанка при Влади Републике Србије

Дневни лист "Политика", од 28. јануара 2004. године, на стр. А7, у чланку под насловом "Пробе без председника", посвећеном државним припремама за обележавање два века од Карађорђевог устанка (или, како у тексту стоји, два века модерне српске државе), доноси да је – уз Жарка Кораћа, Наташу Мићић, Драгољуба Мићуновића, Јожефа Касу, Чедомира Јовановића, Расима Љајића, Душана Михајловића и друге званичнике – и Његова Светост Патријарх српски Г. Павле члан републичког Одбора за обележавање овог значајног јубилеја.

Прослављен Савиндан у Јужној Африци

Где год се широм света налазили Срби, ако се нису одрекли своје вере и свога имена, прослављају Крсну Славу и Светога Саву. Важност та два дана, за духовни и национални идентитет и развој, преносе и на своје потомство, јер заборављање својих корена и пренебрегавање православне вере која је главна потпора у животу сваког Србина, води неминовно губљењу идентитета и духовне снаге, која је неопходна сваком човеку који се суочава са разним животним искушењима.

Свесни тога, и Срби који живе у Јужној Африци на крајњем југу овог континента, у срцу и души носе, а у цркви и у својим домовима, славе Божић, Васкрс, Крсну Славу и Светога Саву. Свети Сава је покретач преласка Срба из многобожачког и паганског сујеверја у свето православље, оснивач Српске Државе и Закона, самосталне Српске Православне Цркве, зачетник просвете и писмености, чојства и јунаштва, слоге, мирења и праштања, лекарства и здравства, градитељства и архитектуре, уметности, културе и свих тежњи српског народа ка вечним вредностима и спасењу.

Богословски факултет Српске Православне Цркве добио високо признање

Богословски факултет Српске Православне Цркве добитник је највише награде Међународног фонда јединства православних народа. Овај Фонд сваке године награђује појединце и институције за „За изузетан допринос учвршћивању јединства правосавних народа“. Награду је декану Богословског факултета презвитеру др Владану Перишићу 21. јануара 2004. године уручио лично Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Алексеј II, на величанственој свечаности у сали при цркви Христа Спаса у Москви, пред око 4 000 званица. Поред Богословског факултета из Београда, ову престижну награду за 2003. године добили су и Његова Светост Патријарх александријски Петар VII и председник Грчке Димитрис Стефанопулос.

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле примио гостујуће хорове Савеза српских хорова

БЛАГОСЛОВ ГРЧКОМ ХОРУ ИЗ АТАЛАНТЕ И ХОРУ ХРАМА СВЕТОГ КНЕЗА ЛАЗАРА ИЗ СИДНЕЈА

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле примио је 25. јануара у 12 часова, у свечаној дворани храмa Покрова Пресвете Богородице у Београду, гостујући грчки хор из Аталанте на челу са њиховим диригентом и осведоченим пријатељем српског народа, господином Никосом Ефтимиадисом. Његова Светост је зажелео добродошлицу и благословио грчке хористе, нагласивши између осталог да српски народ се увек сећа да је веру православну примио од великог грчког народа. Хор Хармониа је том приликом уручио Његовој Светости сребром оковану икону Господа Исуса Христа. Свјатјејши Патријарх je у разговору са г. Ефтимиадисом истакao значај даљег унапређења културних веза српског и грчког народа, нарочито на пољу неговања хорске музике.

Апел Синода Српске Православне Цркве македонским властима да из затвора пусте Митрополита велеско-повардарског, Егзарха охридског г. Јована

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве изражава своју дубоку забринутост због нечувеног насиља које врше македонске државне и црквене власти над Његовим Високопреосвештенством Митрополитом велеско - повардарским Г. Јованом, егзархом Охридским, као и над осталим свештеним лицима и верницима Православне Охридске архиепископије.

У том насиљу, нажалост, учествују својим изјавама и понашањем и представници највише власти Републике Македоније, директно се мешајући у чисто црквена питања. Исти тврде, с једне стране, како црквена питања препуштају у надлежност Цркви, а с друге стране, отворено и јавно стављају се на страну расколничке организације, зване МПЦ, коју је под таквим видом и створила некадашња комунистичка власт, ради својих интереса. Овакав лицемеран однос према Цркви, води македонску власт у гажење елементарних људских и верских права које кулминира затварањем и држањем у битољском затвору Митрополита Јована. При томе државна македонска власт учествује заједно са ни од кога у православном свету признатом јерархијом МПЦ у обмањивању јавности, како су наводно Митрополит Јован и други чланови Православне Охридске архиепископије "српски плаћеници" и " издајници" свог народа. Време ће показати, а и сама истина то сведочи: ови часни људи само враћају своју Цркву и свој народ у евхаристијску и сваку другу праву заједницу са свим Православним Црквама и народима у свету, ослобађајући се од деценијске изопштености из те заједнице и од самоизолованости. Судити им и прогонити их за оно што за сваког здравомислећег човека чини част једној Цркви и народу, могу само људи духовно сужених хоризоната и људи изгубљених осећања за правду и за истинску самосталност Цркве и право достојанство народа.