Директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама у посети Епархији ваљевској

Директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама у посети Епархији ваљевској
Директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама у посети Епархији ваљевској
Директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама у посети Епархији ваљевској
Директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама у посети Епархији ваљевској

У оквиру својих редовних активности и посета епархијама Српске Православне Цркве, др Милета Радојевић, директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама Владе Републике Србије, заједно са саветником ове Канцеларије, др Томиславом Бранковићем, био је 12. фебруара 2013. године гост Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Милутина.

Митрополит Амфилохије: Ако је црква на Румији дивља градња, шта је онда питомо у Црној Гори

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије казао је у емисији “Начисто” на телевизији Вијести, да не зна зашто га називају окупатором када је устоличен код ћивота светог Пегра Цетињског, уз присуство свих представника ове државе, тадашњег премијера и предсједника, и уз присуство иних који су му помагали у изградњи храма Христовог Васкрсења у Подгорици.

“Мој добри пријатељ Маровић сада каже да је тај храм окупаторски, јер неко други црногорску имовину преписује на себе, а није ми јасно гдје је то нашао. Имовина која је била црквена, стицана мукотрпно кроз вјекове и прилоге, крвљу брањена, како може да припада туђој земљи”, казао је Владика. Он је напоменуо да је, поред толико стамбених објеката и дивљих градњи у Бару, засметала црквица на Румији, која је посвећена светој Тројици. “Ако је црква на Румији, то мало обиљежје љубави, дивља градња, шта је онда питомо у Црној Гори?”, запитао се митрополит Амфилохије.

Свечана седница Матице српске посвећена Петру II Петровићу Његошу

Свечана седница Матице српске одржана 16. фебруара 2013. године била је посвећена 200. годишњици рођења владике и књижевника Петра II Петровића Његоша.

У присуству Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја и Његовог Преосвештенства Епископа јегарског г. Порфирија, званичника Матице српске, града Новог Сада и покрајине Војводине, Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије изговорио је беседу Христоцентричност престола свесветија по Његошу.

На бочетку беседе о великом песнику и мислиоцу и његовим делима митрополит Амфилохије је напоменуо да је с радошћу прихватио да одржи слово о Његошу као његов недостојан наследник на катедри цетињског митрополита .

Митрополит Амфилохије је рекао да се богословско-философска мисао Његошева, првенствено његово најзначајније дело Луча Микрокозма, темељи на првим стиховима Мојсијеве књиге постања и истакао да је Откровење Јованово извор Његошевог виђења човека и света.

Крст светог цара Константина

Крст светог цара Константина
Крст светог цара Константина
Крст светог цара Константина
Крст светог цара Константина

У суботу, 16. фебруара 2013. године, у организацији Православне Епархије крушевачке и Историјског архива града Крушевца, у Амфитеатру цркве Лазарице представљена је књига Небојше Лапчевића Крст светог цара Константина штампана поводом 1700 година Миланског едикта.

Празник светог Трифуна у Петропавловом манастиру

Празник светог Трифуна у Петропавловом манастиру
Празник светог Трифуна у Петропавловом манастиру
Празник светог Трифуна у Петропавловом манастиру
Празник светог Трифуна у Петропавловом манастиру

На празник светог Трифуна, заштитника винограда и виноградарства, у Петропавловом манастиру је као и сваке године служена света Литургија, после чега је освећен манастирски виноград. Кропљењем освећеном водом и читањем молитава благосиљани су не само лоза, већ и сви усеви манастирске економије. Симболичним одсјецањем прутова винове лозе благословен је почетак орезивања и свих радова у винограду, који трају готово читаве године. Сунчано и лијепо вријеме, као и претпразништво великог сутрашњег празника Сретења Господњег, читавом догађају дали су једну нарочито радосну ноту.