Патријарх српски Иринеј на свечаности поводом Дана државности Србије

Председник Републике Србије Александар Вучић уручио је поводом Дана државности Србије одликовања заслужним појединцима и институцијама. Свечаности је присуствовао и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј.

Председник Републике Србије г. Александар Вучић честитао је Дан државности и истакао да не постоји бољи дан од овог да се подсетимо колико је за снове и остварење њихово мало потребно, као и да је за почетак ослобађања државе и независност било потребно тек око 300 људи у једној јарузи, где су се српски прваци заклели на крв, чиме су наши очеви ударили темељ модерне нације. „Честитам велики државни и национални, али и црквени празник Сретење Господње, велики дан у нашој историји и важан дан за нашу земљу. Кажу да је у револуцији најтеже написати крај, а Србија је то урадила на најлепши начин. Српска револуција је била борба за слободу. Данас смо део слободног и демократског света“, рекао је председник Вучић.

Високо одликовање Карловачкој богословији

Председник Републике Србије г. Александар Вучић одликовао је 15. фебруара 2020. године на свечаности поводом Дана државности Републике Србије Српску православну богословију Светог Арсенија у Сремским  Карловцима Сретењским орденом првог степена за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у духовно просветитељској делатности поводом 225  година постојања и рада.

Сретење Господње у цркви Ружици

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 15. фебруара 2020. године, на Сретење Господње, светом архијерејском Литургијом у цркви Ружици на Калемeгдану у Београду.

Саслуживали су протојереји-ставрофори Дрaган Милин, Мoмчило Кривокапић, Саво Јовић и Драган Протић, протођакон Саво Милин, као и ђакони Владимир Радовановић и Србољуб Убипариповић.  

Митрополит волоколамски др Иларион у Београду

Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски др Иларион (Алфејев), почасни доктор Универзитета у Београду, одржаће у уторак, 18. фебруара 2020. године, с почетком у 12 часова, у Великом амфитеатру Православног богословског факултета у Београду предавање на тему „Православно богослужење као школа богословља и богомислија“.

Представљање књиге Митрополита волоколамског Илариона „У шта верују православни хришћани“ - понедељак, 17. фебруар 2020. године у 17 часова, Крипта Храма Светог Саве на Врачару

Током краће посете коју ће Светејшем Патријарху српском г. Иринеју и Светом Синоду учинити Митрополит волоколамски г. Иларион, председник Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије, поред осталих догађаја биће представљена његова књига „У шта верују православни хришћани“. Поштоваоци дела митрополита Илариона ће 17. фебруара 2020. године у 17 часова у крипти храма Светог Саве на Врачару бити у прилици да о овом делу чују речи Епископа бачког др Иринеја, јереја др Зорана Деврње са Богословског факултета у Београду, и самог аутора Митрополита Илариона. Књигу је превео Епископ моравички г. Антоније, старешина Подворја Српске Патријаршије у Москви, које је, заједно са шабачком издавачком кућом „Православац“ и издавач српског издања.

Патријарх Иринеј на Сретење богослужи у цркви Ружици

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј слућиће, 15. фебруара 2020, године, на Сретење Господње, свету архијерејску Литургију у цркви Ружици на Калемегдану са почетком у 8 часова.

У четрдесети дан по Рождеству донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). 

Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој... Још рече Симеон за Христа Младенца: Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана.

Сретење Господње у историјском календару српског народа

* На Сретење 1804. године подигнут је Први српски устанак.
* На Сретење 1835. године донет je Сретењски устав, први демократски устав Србије, па је овај дан слављен и као Дан уставности.
* Од 2006. године Сретење је Дан државности Републике Србије.