Саопштења

Опасни портпароли

У ове пречасне дане Свете и Велике Четрдесетнице редовно се молимо, између осталог, и да нас Господ сачува од духа празнословља, а да нам подари дух смиреноумља, трпљења, љубави и неосуђивања ближњих. Зато се, већ данима, нисам одлучивао да прокоментаришем „Саопштење Епархије западноамеричке поводом свеправославног саслуживања 2019. године”, које је потписао Преосвећени епископ западноамерички Максим, а које је у међувремену објављено на сајтовима (например Поуке.орг од 15. марта 2019) и од стране Информативне службе Српске Православне Цркве (16. марта 2019). Ипак сам напослетку решио да се огласим, и то само са једним циљем – да скренем пажњу на неке нетачности и погрешне поруке тога саопштења. Најмање су ту важни портпароли, било они убоги било пак они опасни, али је итекако важно да се постојећи огромни проблеми у животу светског Православља, чији виновници нису непознати, не прећуткују или минимизирају, а највећи кривци и грешници да испадну портпароли „чудноватих ставова” који „негде тврде, а негде сугеришу да Српска Црква тобож препоручује да се клонимо општења са онима са којима смо до сада били у општењу” и да тако, на неприхватљив начин, заступају „скретање у неканонско отцепљење од општења у евхаристијско-
-јерархијском јединству са осталим Православним Црквама...”

Саопштење Митрополије аустралијско-новозеландске

Митрополија аустралијско-новозеландска Српске Православне Цркве најоштрије осуђује најновији варварски терористички акт који је изазвао смрт и страдање великог броја невиних људи.

Упућујемо наше најдубље изразе саучешћа породицама свих жртава и свим грађанима Крајстчерча и Новог Зеланда. Овакви ужасни злочини, као што је убијање невиних људи, не могу се ничим правдати. Сви имају право да се моле несметано и без страха. Молимо се за све ожалошћене породице које су изгубиле своје најмилије, за брз и потпуни опоравак свих повређених у овом терористичком нападу. Нека нам Бог свима подари Његов мир, љубав и самилост без којих нема истинске човечности.

Саопштење Епархије западноамеричке

Поводом свеправославних саслуживања током 2019. године

Toком прве недеље Поста, док се спремамо да са свим православним хришћанима на видљив начин, у богослужењу, прославимо Недељу Православља, ― тријумф Цркве због васпостављања иконâ (843. године), ― Епархија западноамеричка обавештава све своје свештенство и вернике да се постојано држе досадашње праксе при заједничком богослужењу или саслуживању са свим православним епископима, свештенством и верницима свих православних епархија у Сједињеним Америчким Државама. Другим речима: ми не прекидамо заједничарење са онима са којима смо до сада, више од једног столећа, у Америци заједнички прослављали не само Недељу Православља него и друге црквене празнике током године. Само кроз литургијско учешће народа Божјег чува се заједништво Духа Светога (ср. IIКор. 13, 13).

Епископ бачки Иринеј: Лични став уз „Став Српске Православне Цркве о црквеној кризи у Украјини”

У више помесних Православних Цркава став Српске Православне Цркве наилази на одобравање и честитање. Ипак, код неких који су нам писали јавља се недоумица да ли то наша Црква прекида општење са Васељенским Патријархом јер је он први саслуживао са Епифанијем, човеком без благодати архијерејства, позивајући се на своја права и привилегије Првога и некако превиђајући – привремено, надам се – реч Христову да је у Цркви први онај ко хоће да свима буде слуга, по угледу на Њега, Првога у апсолутном смислу, али Првога Који није дошао да Му служе него да служи и да живот Свој положи за многе, за све. Неки сајтови, штавише, било из неразумевања било из рђаве намере, тврде, ни мање ни више, него да је наша Црква прекинула општење са Цариградском Црквом у целини. У вези с тим нудим следећа размишљања и објашњења.

Став Српске Православне Цркве о црквеној кризи у Украјини

Српска Православна Црква је, прва међу аутокефалним Православним Црквама, званично, на највишем нивоу (Свети Архијерејски Сабор), већ у новембру прошле године реаговала на намеру Његове Светости Цариградског Патријарха да по свом нахођењу и самовласно, као „први без једнаких” (primus sine paribus), а не као „први међу једнакима” (primus inter pares), што је иначе вековно православно еклисиолошко и канонско начело, „решава” и „реши” црквене проблеме на тлу Украјине, и молила ју је да то не чини него да, у братском дијалогу са Руском Православном Црквом и саветујући се са осталим Црквама, стварно помогне да се криза реши. Нажалост, глас Српске Цркве је остао „глас вапијућег у пустињи”: из Цариграда није уследио никакав одговор – само гробно ћутање. Потом се Свети Синод Српске Цркве обратио Цариграду новим апелом да не жури већ да поступа у духу саборности, братске љубави и одговорности не само за Цркву у Украјини него и за јединство Православља као целине. Реакција је била иста – гробно ћутање. Затим је Његова Светост Патријарх српски у Солуну лично, усмено, молио Светејшег Патријарха константинопољског исто то – нажалост, са истим резултатом. Ваља приметити да је Српска Црква о своме ставу и о корацима које предузима сваки пут обавестила све сестринске помесне Цркве.

Саопштење за јавност Епархије рашко-призренске

Саопштење за јавност Епархије рашко-призренске

Епархија рашко-призренска данас је, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа г. Теодосија, објавила саопштење за јавност поводом активности организације „28. јуни“ која се у јавности представља као безмало најактивнија хуманитарна организација за помоћ Србима на Косову и Метохији и активни борац за права Срба на овим просторима.

Саопштење за јавност

Поводом великог интересовања домаћих и регионалних медија за тему објављивања писма Хрватске бискупске конференције Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју и за евентуалну реакцију Српске Православне Цркве поводом тога, обавештавамо јавност да ће се Свети Архијерејски Синод у догледно време огласити по овом питању.

Иначе, Свети Архијерејски Синод је наведено писмо добио у форми службеног акта једне званичне институције, у овом случају Хрватске бискупске конференције, који се, у црквеном контексту, па и у културном свету уопште, не може износити у јавност без сагласности адресата. Поред тога, треба имати у виду и чињеницу да се овакви службени дописи припремају месецима унапред и да се исто тако одговор на њих мора припремити пажљиво, уз прикупљање неопходног материјала. Свети Синод је ово писмо добио пред почетак великих празника у нашој Цркви и до сада није било ни могуће ни потребно хитно одговорити на њега.