Свети апостол Акила

Свети апостол Акила, један од Седамдесеторице, беше ученик светог апостола Павла, и од њега би постављен за епископа. Јеврејин по рођењу из Понта, он до обраћења у хришћанство живљаше са својом женом Прискилом у Италији. Када цар Клаудије нареди да се Јевреји иселе из Рима и Италије, тада се Акила са супругом пресели у Коринт. Разлог за исељење Јевреја из Рима беше овај: када у Риму поче благовест Христова и тамо допутоваше свети мисионари, многи од Јевреја који живљаху у Риму примише свету веру у Христа, али врло многи остадоше у неверју; и настаде међу њима велики спор: једни признаваху Христа за истинитог Месију, а други Га одбациваху и хуљаху. Неверујући Јевреји како у Јерусалиму и осталим земљама, тако и у Риму са злобом устајаху на верујуће; не подносећи чак ни име Исуса Христа, они још и јелине подстрекаваху против верујућих и гоњаху их свуда. Они од јелина који се обратише ка Христу заштићаваху верујуће Јевреје од неверујућих Јевреја, и настајаху међу њима препирке и свађе, о чему и би обавештен цар Клаудије.

Свети архангел Гаврило

Благовесника нашег спасења, великог слугу Божјег, и радостоносног посланика к Пречистој Дјеви Марији, Архангела Гаврила хвалимо у песмама, по други пут му приређујући празнични сабор. Јер његов први сабор празнује се сутрадан по Благовести Пресвете Богородице, двадесет шестога марта; а сада се понова тај сабор његов празнује у светој Цркви, и понова се спомињу и прослављају његова чудесна јављања по Божјем наређењу. Он Мојсија, који избеже од Фараона, научи у пустињи - писању књига, испричавши му постанак света, стварање првога човека Адама, живот његов и патријараха после њега, потоња времена, потоп и раздељење народа; још му објасни положај небеских планета и стихија; научи га аритметици, геометрији и свакој мудрости.

Икона Пресвете Богородице Тројеручице

Ова света и чудотворна икона Пресвете Богородице, звана "Тројеручица", припадала је најпре светом Јовану Дамаскину. Када безбожни иконоборни цар Лав III Исавријанац (717- 741 г.) оклевета овог светог Јована, који беше ревносни заштитник светих икона, пред дамаским халифом (кнезом) за тобожњу издају државе и владара дамаског, халиф казни светог Јована јавним отсецањем његове десне руке.

Увече, када се стишао гнев халифов, Јован измоли од њега своју отсечену руку, и добивши је, дође са њом пред ову икону Пресвете Богомајке. Ставивши руку на њено место уз раме, светитељ припаде са сузама и усрдном молитвом Пречистој Владичици, просећи од Ње исцељење своје руке. Дуго се тако молећи пред Иконом, Јован пред њом и заспа. У сну му се јави Богомајка и исцели му руку као што је и била пре отсецања, једино што је видан био ожиљак на кожи, ради посведочења чуда. Из благодарности за исцељење, свети Дамаскин начини од сребра једну руку (тачније речено шаку) и приложи је свечесној Икони Богородице, која од тога и би названа "Тројеручица". Иако је затим била откривена невиност светог Дамаскина, он ипак напусти халифов двор и Дамаск и отиде у велику лавру светог Саве Освећеног (која се налази између Јерусалима и Мртвог Мора), где се ускоро и замонаши, имајући свагда са собом и ову чудотворну Икону Пречисте Богоматере.

Свети мученици Прокло и Иларије

Ови свети мученици Прокл и Иларије беху из околине града Калипте, што је близу Анкире. Пострадаше за Христа од намесника Максима у време цара Трајана. Прво би ухваћен свети Прокл и приведен к самоме цару који се тада налазио у тим крајевима; и би окован у гвожђе и вргнут у тамницу. Затим цар, испитавши Прокла и нашавши да се он не покорава наређењу о поклоњењу идолима, предаде га намеснику Максиму на мучење. Севши на судишту, Максим изведе преда се сужња Христова и упита га: Каквога си рода? - Прокл одговори: Род је мој Христос, и надежда моја Бог мој.

Блажена Олга

На крају тамне ноћи идолослужења, која је притискивала Руску земљу, блажена Олга засија као звезда Даница пред наступање светлога дана свете вере, донесеног Сунцем - Христом. Блажена Олга беше од знаменитог рода: праунука Гостомисла, знаменитог мужа, који пре руских кнежева владаше у Великом Новгороду, по чијем савету би од Варјага позван на руско кнезовање Рјурик са браћом. Олга се роди у селу Вибутска, у близини данашњег града Пскова. Иако идолопоклоници, родитељи васпитаваше своју кћер у честитости и разумности, те се Олга одликоваше целомудреношћу и мудрошћу, што се види из следећег.