Ја сам Христов мученик Теодор, Он ме сада посла к вама у помоћ.

После цара Констанција, сина Константина Великог, зацари се Јулијан Одступник. Он од Христа пређе идолослужењу, и диже силно гоњење на хришћане, не само јавно нeгo и тајно. Јер се злочестивац стиђаше да све хришћане јавно подвргава свирепим и нечовечним мукама. А уз то бојаше се да многи идолопоклоници, видећи јуначко трпљење мученика Христових, не стану прелазити хришћанима. Стога погани и лукави Јулијан намисли да тајно оскврни људе Христове. Знајући да се хришћани прве седмице Великог Поста нарочито очишћују и посвећују Богу, дозва градског епарха у Цариграду и нареди му да са пијаца покупи и склони све што се по обичају продаје, и да место тога изложи на продају друге намирнице, хлеб и пиће, које ће претходно кришом попрскати и оскврнити крвљу од идолских жртава. Тако ће се хришћани, купујући те намирнице у време светог поста, оскврнити идолским жртвама.

Свети великомученик Теодор Тирон

Незнабожни цареви Максимијан и Максимин слаше пo целом царству своја наређења, да се сви хришћани, који окусе од идолских жртава, ослободе казне, а који се успротиве, да буду изведени на суд. У то време Свети Теодор Тирон, који је са многим својим исписницама ратовао на Истоку, би преведен у пук Мармаритски, којим је командовао командант Вринка. Пук се овај тада налазио у понтијском граду Амасији]. У овом пуку стадоше нехришћани приморавати светог Теодора да принесе жртву идолима. А прави војник Христов Теодор, веран Богу, испунивши се Духа Светог, рече усред пука: Ја сам хришћанин, и мени је наређено да не приносим жртве прељубрчиним боговима, јер имам Исуса Христа, истинитог Бoгa и цара на небесима. Командант Вринка рече: Послушај ме, Теодоре, узми све своје оружје, и као ратник приступи и принеси жртву боговима. Свети Теодор одговори: Ја сам ратник цара мог Христа, и не могу да ратујем за другога. На то командант Вринка рече: И ови сви тамо хришћани су, и ратују за римске цареве.

Свети мученици у Евгенији

У вpeмe нечестивих царева римских беху многа гоњења на хришћане; безбројни исповедници имена Христова и мученици беху на разне начине убијани, а света тела њихова, бацана зверовима и птицама да их разнесу, била су потајно од стране верних скупљана и по скровитим местима, по кућама и по градинама чесно сахрањивана. Тако су и у Евгенији, близу Цариграда, биле сахрањене мошти многобројних светих мученика, за Христа пострадалих, и много се година није знало за њих. А када идолопоклоничко незнабоштво преста, и мучитеља неста, и под хришћанским царевима се просвети васељена светлошћу свете вере и Црква беше на миру, тада божанским откривењем на чудесан начин показаше себе из недара земље, као светилници испод поклопца, и свете мошти мученика у Евгенији.

Свети Евстатије

Када се архиепископ антиохијски Филогоније престави, на упражњени престо дође овај блажени Евстатије, (324 г.), муж заиста достојан таквог чина, јер беше свет животом, чувен мудрошћу и велик ревношћу за побожност. To ce показа и у Никеји на Првом Васељенском Сабору (325 г.), за време цара Константина Великог, где се са светим Оцима борио против Арија и осудио његово богохулно јеретичко умовање, које је говорило да је Син Божји створење а не Творац, и да није једне суштине и части и власти са Оцем.

Преподобни Тимотеј

У пустом месту званом Символи на Олимпу азијском беше манастир. Архимандрит тога манастира беше преподобни Теоктист, муж врлински, у кога се и преподобни Платон Исповедник учаше монашком животу. У овог блаженог архимандрита Теоктиста беше ученик и овај преподобни Тимотеј, који се измалена замонаши. Он се подвизаваше у посту и уздржању, и у посвуноћном стајању на молитви; и умртвивши потпуно покрете страсти, постаде бестрасан и савршен. И све до кончине своје остаде девственик телом и душом. Јер се од младости беше заветовао да његове очи никада не погледају женско лице. Због тога и постаде дом Светога Духа, и доби дар исцељивања и власт над ђаволима. И чињаше чудеса молитвама својим, исцељујући сваку болест, и изгонећи зле духове из људи. И скиташе се много година по горама и пустињама, сам живећи Богу, и росом суза орошавајући душу своју у непрекидним молитвама. Тако проводећи дане свога живота, он доживе дубоку старост, и отиде ка Господу. Овај свети човек упокојио се 795 године.