Хришћански свет

У гледању ТВ претекли смо и Американце

Грађани Србије постали су светски рекордери у гледању телевизије.

Просечан гледалац наше земље проведе у току године више од пет сати дневно пред малим екраном, показују резултати истраживања компаније АГБ „Нилсен", која се бави мерењем гледаности телевизијског програма. С овим резултатом ушли смо у историју јер смо први претекли чак и Американце, који су до сада држали рекорд.

Нови светски језик - глобиш Видео

Доминантан језик овог столећа постаје посве необичан "глобиш" који осваја планету и суверено постаје господар у комуникацијама и на Интернету.

"Глобиш" је нови начин комуницирања у богатој породици од више од 6.800 језика колико се говори на планети Земљи. То је "мешавина" или "мућкалица" или по глобишки "мишмеш" (mishmash) енглеских најчешће коришћених речи и израза у свакодневној комуникацији људи, поготово младих широм света.

Промоције романа за дјецу „Нес“ аутора Протојереја-ставрофора Милуна Фемића

Запис са промоције романа за дјецу „Нес" аутора Протојереја - ставрофора Милуна Фемића која је у четвртак 13.маја 2010. године одржана у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Преносећи благослов Његовог Високопреосвештнства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско-приморског Г. Амфилохија, на почетку је, амбасадора Србије у Црној Гори г. Зорана Лутовца и окупљене, поздравио свештеник Предраг Шћепановић директор Радија Светигора.

Војници су је звали анђелом чуварем

Љубавну причу хероја рата из 1812, генерала Александра Тучкова и његове жене Маргарите савременици су називали „љубав века". Они су били заједно свега 6 година. Генерал је погинуо у чувеној бици са Наполеоновом армијом код Бородина. На месту мужевљеве погибије Маргарита је основала Спасо-Бородински манастир и постала је прва његова игуманија. 12. маја у овој обитељи и музеју забрану Бородино обележава се дан сећања на њу.

Праведни Јов - узор православном мушкарцу

„Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум." (Приче Сол. 3,13)

Живимо у друштву где су мужеви и жене, мајке и очеви, били ишчупани из својих корена, издвојени од традиционалних и религиозних вредности, које су јасно одређивале шта значи бити мушкарац, жена, члан породице. Старе вредности и улоге, тако лако храњене, у великим земљорадничким и патријархалним друштвима, сада су скоро немогуће за подражавање у великим индустријским градовима. Здраво психолошко „везивање", које се природно јављало између мајки и ћерки, очева и синова, сада је веома ретка појава.